Ласло Секереш

Ладислав „Ласло“ Секереш (Суботица, 12. септембар 1931 – Земун, 27. децембар 1997) био је српски и југословенски археолог и музеолог.

Ладислав Секереш
Фотографија Боре Војновића (архив листа Мађар Со)
Лични подаци
Датум рођења	(1931-09-12)12. септембар 1931.
Место рођења	Суботица, Краљевина Југославија
Датум смрти	27. децембар 1997.(1997-12-27) (66 год.)
Место смрти	Земун, СРЈ
Научни рад
Поље	археологија

Од почетка каријере па све до своје смрти био је сарадник Суботичког Градског музеја, којем је једну деценију био и директор. У овој институцији провео је близу 40 година као кустос-археолог, а био је познат и као истраживач етнографије, културологије, регионалне историје. Био је врстан познавалац археологије северних предела Бачке а стекао је поштовање и као друштвено-политички радник.

Биографија

Школу је похађао у свом родном граду. За археологију се определио још као гимназијалац. Игром случаја нашао се у групи која је након ослобођења формирана као покушај оживљења музеолошког активизма у Севернобачком округу. На челу тог покрета налазио се Имре Шулман, први директор градског музеја у Суботици. У времену велике оскудице, Шулман је био патрон младих студената, и обезбедио средства за њихово школовање у далекој Словенији. Тако је и Секереш лета 1957. био у прилици да као ученик професора Срећка Бродара и Јосипа Корошеца заврши студије на Љубљанском Универзитету, са дипломом праисторијске археологије.

Вративши се у Суботицу, одмах након одслужења војног рока 1958. године Ласло се као хонорарни приправник латио посла на археологији, те узнапредивши, био изабран за заменика директора Шулмана, а након његовог пензионисања 1960. преузео место директора музеја. У малом среском музеју где су услови и обим посла били ограничени на локалну хисториографију, улога директора била је полихисторска - осим археолог, био је и етнолог, културолог, биолог, нумизматичар, историчар уметности, једном речју све у једном. На пример био је један од иницијатора и оснивача суботичке галерије, познатије као Ликовни Сусрет.

Као директор био је веома амбициозан, изградио је многе контакте са музејским институцијама у свету. На пример са Смитсониан Институтом, који је уз његово посредовање финансирао неколико ископавања на подручју Војводине. Радио је и на ископавањима у иностранству, на пример у Мађарској, а у СР Немачкој боравио је на усавршавању.

Бавио се свим археолошким епохама. Саставио је археолошку карту северне Бачке, за потребе суботичког и сенћанског музеја. Водио је низ мањих и већих, углавном заштитних ископавања, и био учесник бројних систематских. Учествовао је на свим већим домаћим и страним археолошким скуповима.

У знак признања, пре свега у струци, Секереш је добијао место у разним саветима, форумима и комисијама за културу и науку. Највећа част за њега је било именовање на место првог председника Археолошког друштва Србије (послератног Српског Археолошког друштва), које је најпре функционисало као републичка подружница Археолошког друштва Југославије.

Преминуо је 27. децембра 1997. Његов Ин Мемориам писао је професор Ђорђе Јанковић на српском, а колега из Суботичког музеја Петер Риц на мађарском језику.

Прототип археолога

Још као студент волонтирао је на ископавањима која је водио Растко Рашајски у Малом Иђошу. Након студија вративши се у своју паланку, у самоћи музејског рада сањао је о препорођењу ове провинције у метрополу. На свој начин допринео је томе популаризујући прошлост града и његове околине. За целог живота веровао је да и најзабаченији, најпросечнији и најнеимагинарнији крајолик каква је Војвођанска равница скрива мноштво успомена прошлости. Говорио је:

noborder „Ја сам археолог! Човек који из прошлости шаље поруке у садашњост, човек који жели да покаже да је лепо и поштено чинити нешто за свој град.”

То је био његов кредо док је и у најтежим политичким временима, са великим оптимизмом и вером покушавао да из потешкоћа извуче поуке и да ствари покрене у позитивном смеру. Као и све његове колеге борио се са недостатком средстава за истраживања и са неразмевањем генерално према науци. Водила га је искрена знатижеља и жеђ за знањем, дух који се јасно види читајући његова дела.

Библиографија

• 1957 Један интересантан налаз из раног Средњег века из Носе, Рад Војвођанских Mузеја 6.
• 1958 Гробни налаз из раног средњег века код Соколца, Рад Војвођанских Mузеја 7.
• 1961 Ископавања на Гомолави у Хртковцима 1957. godine, Рад Војвођанских Mузеја 10.
• 1961 Переш, Хајдуково – насеље халштатског периода, Археолошки преглед 3.
• 1961 Каменити хат, Суботица, Археолошки преглед 3.
• 1962 Кратак преглед историјата Суботичке јавне библиотеке и музејског друштва. Суботица.
• 1966 Праисторијска насеља у околини Лудашког језера, Руковет 1.
• 1966 Organisationsfragen und Perspektivplan der archeologischen Forschung auf dem Gebiet der Wojwodina - Jugoslawien, Acta Antiqua et Archaeologica X. (језик: немачки)
• 1967 Хоргош – "Темпломдомб" – средњовековна црква (ископавање 1964. год.), Археолошки преглед 9.
• 1967 Лудаш – Буџак, ранонеолитско насеље, Археолошки преглед 9.
• 1967 Горњи Таванкут, Св. Ана – средњовековна некропола и црква, Археолошки преглед 9.
• 1966-1968 (са Ото Трогмајер) Прилог историји касног бронзаног доба Војводине, Рад Војвођанских Mузеја 15-17.
• 1969 Историјат археолошких истраживања у Суботици.
• 1971 Zenta és környéke története a régészeti leletek fényében. Građa za monografiju Sente 18. Senta.
• 1971 A szabadkai régészeti kutatás története. (Историја Суботичке археологије – на мађарском језику)
• 1972 A régészeti kutatás áttekintése a Bácskában 1945-ig, Létünk 1-2. (језик: мађарски)
• 1974 Неки аспекти истраживања раног неолита у североисточној Бачкој, Материјали X, 189-193.
• 1975 Szabadkai helynevek. Szabadka (Суботички топоними – на мађарском језику)
• 1977 Die mittelalterlichen Ansiedlungen in der nordlichen Batschka, Balkanoslavica 6. (језик: немачки)
• 1978 Komunikacije u Barbaricumu – I-V V.N.E., Materijali XVII.
• 1978 Necropolis from the Avar Period at Bačka Topola, in: Zbornik radova Problemi seobe naroda u Karpatskoj kotlini, 157-160. (језик: енглески)
• 1981 Amit az idő eltemetett – Kis vajdasági régészet. Szabadka/Újvidék. (језик: мађарски)
• 1983 Középkori települések Északkelet-Bácskában. Szabadka/Újvidék. (језик: мађарски)
• 1985 A hunok és Attila. Szabadka. (језик: мађарски)
• 1985 Afrikai út – Vojnich Oszkár naplójegyzetei. Szabadka. (Белешке у дневнику Оскара Војнића) (језик: мађарски)
• 1986 Проблем такозваних Римских шанчева у Бачкој, Материјали XXII, 144-161.
• 1986 Kanizsa múltja a régészeti leletek fényében. In: Kanizsa Monográfiája I. Kanizsa. (Прошлост Кањиже у светлу археолошких налаза – на мађарском језику)
• 1993 A kishorgosi templomrom ásatásáról. Kanizsa/Szabadka. (језик: мађарски)
• 1994 Hajdújárás-"Kővágó" – Egy Árpád-kori templomrom Szabadka határában, in: Lőrinczy G. (Szerk.) A kőkortól a középkorig, 463-472. (језик: мађарски)
• 1994 Memento 1944-1994.
• 1995 A horgosi bronzlándzsa, in: Bácsország 1995. nov. 2, 16. (Бронзано копље из Хоргоша – на мађарском језику)
• 1996 Egy Árpád-kori település történetéből, Híd LX, 5-7. (језик: мађарски)
• 1996 Régészet, in: Kanizsa monográfiája I. Kanizsa. (језик: мађарски)
• 1996 (са Агнеш Секереш) Szarmata és XI. századi temetők Verusicson. Szabadka. (Сарматска и средњовековна гробља у Верушићу – на мађарском језику)
• 1997 A Délvidék magyar műemlékei és régészeti leletei, in: Múltunk és jövőnk megrablása V. (језик: мађарски)
• 1997 Преглед стања истраживања о добу доласка Мађара у Карпатски басен и Војводину. In: 1100 година досељења Мађара и Војводина. Нови Сад.
• 1998 (са Петер Риц) Szabadka története a régmúltban. Szabadka. (Стара историја Суботице – на мађарском језику)
• 2000 Zenta monográfiája – Zenta a régészeti leletek tükrében. Zenta. (Прошлост сенте у светлу археолошких налаза – на мађарском језику)

Види још

• Црквине (Хоргош)
• Списак српских археолога
• Градски музеј Суботица
• Градски музеј Сента