Лајош Корањи (мађ. Korányi Lajos; Сегедин, 15. мај 1907Будимпешта, 29. јануар 1981) је био мађарски фудбалски репрезентативац и фудбалски тренер. Учествовао је на Светском првенству 1938. где је формирао је задњу линију са Шандором Бироом као дефанзивцем мађарске репрезентације. У репрезентацији је наступио у једној утакмици квалификација и четири утакмице Светског првенства. Укупно је за репрезентацију Мађарске играо четрдесет пута.[1] У спортској штампи је познат као Корањи I. Његова два брата су такође фудбалери, Маћаш Корањи (Корањи II) такође је дебитовао у репрезентацији, Деже Корањи (Корањи III или Дезире) је био петоструки француски репрезентативац.

Лајош Корањи
(Korányi Lajos)
Лајош Корањи
Лични подаци
Датум рођења (1907-05-15)15. мај 1907.
Место рођења Сегедин, Аустроугарска
Датум смрти 29. јануар 1981.(1981-01-29) (73 год.)
Место смрти Будимпешта, Мађарска
Држављанство Мађарска мађарско
Позиција Одбрана
Јуниорска каријера
Ујсегеди ТК
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1927 — 1930. Башћа ФК
1927. Бекешчаба
1930 — 1938. Ференцварош 157
1938 — 1939. Фебуш
1939 — 1940. Немзет
1940 — 1941. ВМФК Чепел
1941 — 1943. АФК Лошонц
Репрезентативна каријера**
1929 — 1941. Мађарска 40 (0)
Тренерска каријера
1941 — 1943. АФК Лошонц
1946 — ФК Кечкемет
1947 — 1948. ФК Јасберењ
1948 — ШЕ Томпа
1951. ФК Епитек Сексард
1952 — 1954. Мишколс ВШК
1955. ФК Трактор Сарваш
1957 — ФК Кинижи Сентеш
Награде
Представљајући  Мађарска
Светско првенство у фудбалу
Другопласирани Француска 1938.
** Датум актуелизовања: 15. март 2024.

Каријера уреди

Клуб уреди

Корањи је почео да игра фудбал у ТК Ујсегеди, а затим се 1927. придружио Башћа ФК. Одатле је за кратко време позајмљен ФК Чаба. Од пролећа 1928. поново игра у Сегедину.[2] Његов атлетски изглед и грађа били су јединствени, а позиционирање и игра главом довели су га и у репрезентацију. У Ференцварошу је играо у одбрани заједно са Гезом Такачем, а затим са Ђулом Полгаром. Октобра 1933. сломио је ногу у пријатељској утакмици против Италије, а опоравак му је делимично одузео део фудбалске каријере.

Корањи је 1937. играјући за Ференцварош победио италијански С.С. Лацио и освојио Куп Централне Европе.

Од 1930. до 1938. играо је на 157 утакмица прволигашких утакмица у Ференцварошу.

Године 1938. напустио је Фради и придружио се Фебушу. Одатле је каријеру хтео да настави у француском ФЦ Сете, где је његов млађи брат Деже играо изузетно успешно неколико година. Потврда за одлазак у иностранство је пропала, Лајош се убрзо поново вратио у Будимпешту, због могућег избијања Другог светског рата. Тада је на кратко прешао у Немзети СК, а затим је каријеру завршио у друголигашу Вајс Манфред ФК Чепел. Тада је био играч-тренер АФК Лошонци.[3] Постао је играч за Моравароша у октобру 1946. године, али то су све била сељакања кроз нижеразредне клубове.[4]

Репрезентација уреди

За репрезентацију је дебитовао 14. априла 1929. на утакмици против Швајцарске у победи од 5 : 4. У то време је још играо у Сегедину.

Коришћен је као лево крило у репрезентацији, а онда је своје стално место нашао у задњем реду на страни Шандора Бироа. Било је потребно 3 и по године да се опорави од тешке повреде, па је морао да пропусти Светско првенство 1934. године.

По повратку се поново нашао са Бироом у репрезентацији. Тим који је у квалификацијама победио Грке са 11 : 1 пласирао се на Светско првенство у Француској. Корањи је био стални члан прве једанаесторке до финала, али у финалу није изборио место у стартних једанаест.

Између 1929. и 1941. у репрезентацији се појавио четрдесет пута.

Тренер уреди

Између 1941. и 1943. био је тренер АФК Лошонци. Почетком 1946. постао је тренер АК Кечкемет.[5] У лето 1948. постављен је за тренера Томпаи ШЕ.[6] У лето 1951. постао је тренер Епитека из Сексарда.[7] Почетком 1952. године додељена му је екипа ВСК из Мишколца.[8] Године 1955. био је тренер Трактора из Сарваша.[9] Крајем 1957. постао је тренер Кинижија из Сентеша.[10][11]

Референце уреди

  1. ^ Статистика каријере
  2. ^ Két szegedi újonc. Nemzeti Sport. 1929-04-10. стр. 6. 
  3. ^ Korányi a Föfi pályán. Nemzeti Sport. 1941-12-02. стр. 2. 
  4. ^ Korányi Lajos. Népsport. 1946-10-06. стр. 4. 
  5. ^ Morányi Lajos lett a Kecskeméti AC edzője. Népsport. 1946-02-27. стр. 1. 
  6. ^ Korányi Lajos. Népsport. 1948-06-24. стр. 1. 
  7. ^ Hauser Jenő. Napló. 1951-07-05. стр. 4. 
  8. ^ A Miskolci Lokomotív. Népsport. 1952-01-27. стр. 4. 
  9. ^ Szarvasi Traktor—Orosházi Petőfi 3:0. Viharsarok népe. 1955-03-22. стр. 6. 
  10. ^ Hírek. Népsport. 1957-12-06. стр. 4. 
  11. ^ „Emlékek szárnyán”. Képes Sport. 7 (10): 14. 1960-03-08. 

Спољашње везе уреди

  • Профил на magyarfutball.hu
  • Új magyar életrajzi lexikon III. (H–K). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2002. 1076. o. ISBN 963-547-414-8
  • Antal Zoltán, Hoffer József: Alberttől Zsákig. Budapest: Sportkiadó. 1968. ISBN 0439001507018
  • Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4