Лена (река)
Река Лена (рус. Ле́на) у Сибиру је десета река по величини на свету, а девета по количини воде. Извире у Прибајкалским планинама јужно од Средњосибирске висоравни, двадесет километара западно од Бајкалског језера, на надморској висини од 1642 m. Затим, Лена тече у правцу североистока, да би се Киренга улила у њу. Од Јакутска, Лена тече низином и према северу све до улива Алдана у њу. Даље, пошто се у њу улије Виљуј, Лена стиже до Северног леденог мора у који се и улива у близини Новосибирских острва.
| Лена | |
|---|---|
 Лена код Јакутска | |
 Слив Лене | |
| Опште информације | |
| Дужина | 4.472 km |
| Басен | 2.500.000[1] km2 |
| Пр. проток | 17.000 m3⁄s |
| Водоток | |
| Извор | Бајкалске планине |
| В. извора | ~1.640 m |
| Ушће | Лаптевско море |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Русија |
| Насеља | Јакутск |
| ДРВ[ru] | 18030900112117500000010 |
| Река на Викимедијиној остави | |
Делта Лене је широка готово 400 km и њен басен покрива површину од 2.490.000 km². Река је смрзнута готово седам месеци годишње. Пуна дужина реке Лене износи око 4400 km. Лена је и делимично златоносна река, а скелети мамута су пронађени у делти.
Сматра се да је Владимир Иљич Лењин свој надимак добио управо по реци Лени, у знак сећања на тамошњи погром радника у време царске Русије. На реци се налазе насеља Јакутск, Ленск, Жиганск.
КурсУреди
Настајући на надморској висини од 1.640 m (5.381 ft) на свом извору у планинама Бајкал[2] јужно од Централносибирске висоравни, 7 km (4 mi) западно од Бајкалског језера, Лена тече североисточно преко висоравни Лена-Ангара, где јој се придружују Киренга, Витим и Ољокма. Од Јакутска[3][4][5] улази у Централну Јакутску низију и тече на север док јој се не придруже њена десна притока Алдан и њена најважнија лева притока Виљуј. Након тога, савија се према западу и северу, тече између ланца Хараулах, дела Верхојанског ланца, на истоку и Чекановског гребена на западу. Пробијајући се скоро на север, шири се у велику делту и завршава се у Лаптевском мору, делу Арктичког океана, југозападно од Новосибирских острва. Делта Лене заузима површину од 30.000 km2 (12.000 sq mi),[6] коју пролази седам главних огранака, од којих је најважнији Биковски канал, најдаље на истоку.
СливУреди
Површина слива реке Лене израчуната је на 2.490.000 km2 (960.000 sq mi), а средњи годишњи проток је 489 km³ годишње. Злато се испира из песка Витима и Ољокме, а из делте су ископане кљове мамута. У поплавној равници реке налазе се бројна језера. Језера Неџели и Улахан-Кјуел су највећа у басену Лене. Притоке
ПритокеУреди
Киренга тече на север између горње реке Лене и Бајкалског језера. Витим дренира област североисточно од Бајкалског језера. Олиокма тече на север. Амга прави дугу кривину југоисточно и паралелно са Леном и улива се у Алдан. Алдан такође кривуда отприлике паралелно са Леном док не скрене на исток и улива се у Лену северно од Јакутска. Маја, притока Алдана, одводњава подручје скоро до Охотског мора. Систем Чона-Виљуј у облику слова Т одводи већину подручја на западу.
ИсторијаУреди
Уобичајено се верује да је Лена добила име од оригиналног имена Евен-Евенк са значењем „Велика река”.
Према народним причама преношеним током векова, у годинама 1620–1623, група руских ловаца на крзно под вођством Демида Пјанде допловила је до Доње Тунгуске, открила Лену и тамо пренела своје чамце или изградила нове. Године 1623, Пјанда је истражио око 2.400 km (1.500 mi) реке од њеног горњег тока до централне Јакутије.[7] Године 1628, Василиј Бугор и 10 људи су стигли до Лене, прикупили 'јасак' (данак) од 'домородаца' и затим основали Киринск 1632. Године 1631, војвода Јенисејска је послао Пјотра Бекетова и 20 људи да изграде тврђаву у Јакутску (основана 1632. године). Из Јакутска су се друге експедиције шириле на југ и исток. Делта Лене је досегнута 1633. године.
Две од три групе преживелих из несрећне Жанетове експедиције[8] стигле су до Делте Лене у септембру 1881. Ону коју је предводио инжењер Џорџ В. Мелвил спасили су локални тунгуски ловци. Од групе коју је предводио капетан Џорџ В. Де Лонг само је двоје љути преживело, остали су умрли од глади.
Барон Едуард фон Тол, у пратњи Александра фон Бунга, предводио је експедицију која је истраживала делту Лене и острва Новог Сибира у име Руске царске академије наука 1885. Године 1886, истраживали су Новосибирска острва и реку Јану и њене притоке. Током једне године и два дана експедиција је прешла 25.000 km (16.000 mi), од којих је 4.200 km (2.600 mi) било уз реке, вршећи геодетска истраживања на путу.
Ленски масакар је био назив за пуцњање 1912. године на штрајкаче рудника злата и локалне грађане који су протестовали због услова рада у руднику близу Бодајба у северном Иркутску.[9] Инцидент је у Думи (парламенту) пријавио Керенски и заслужан је за подстицање револуционарних осећања у Русији.[10][11][12]
Могуће је да је Владимир Иљич Уљанов је можда узео свој псеудоним Лењин са реке Лене, када је био прогнан на Централносибирску висораван.
DeltaУреди
На крају реке Лене налази се велика делта која се протеже 100 km (62 mi) у Лаптевско море и широка је око 400 km (250 mi). Делта је залеђена тундра око седам месеци у години, али се у мају регион претвара у бујну мочвару на неколико месеци. Део области је заштићен као резерват дивљих животиња делте Лене.[13]
Делта Лене се дели на мноштво равних острва. Најважнија су (од запада ка истоку): Чичас Арита, Петрушка, Сагастир, Самах Ари Дијете, Туркан Белкејдере, Сасилак Ари, Колхозтак Белкејдере, Григориј Дијељах Белки (Григоријева острва), Нерпа Иолун Арита, Миша Белкејдер, Атактај Белкедер, Арангастак, Урдиук Пастак Белки, Агис Паст Арита, Далалак, Ото Ари, Улакан Ари и Орто Уес Арита. Туруканак-Кумага је дуго и уско острво поред западне обале делте Лене. Једно од острва у делти Лене, острово Америка-Куба-Арита или острово Куба-Арита, добило је име по острву Куба у совјетско време. Налази се на северној ивици делте.[14]
РеференцеУреди
- ^ Stadnyk, Tricia A.; Tefs, A.; Broesky, M.; Déry, S. J.; Myers, P. G.; Ridenour, N. A.; Koenig, K.; Vonderbank, L.; Gustafsson, D. (2021). „Changing freshwater contributions to the Arctic”. Elementa: Science of the Anthropocene. 9. doi:10.1525/elementa.2020.00098
.
- ^ „Biakado-Lensky”. Center for Nature Conservation - Wild Russia. Архивирано из оригинала 28. 9. 2006. г. Приступљено 2006-10-23.
- ^ Погода в Якутске. Температура воздуха и осадки. Июль 2001 г. (in Russian)
- ^ Phelan, Joe (5. 3. 2022). „What is the coldest city in the world?”. Live Science (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2022.
- ^ Yaffa, Joshua (20. 1. 2022). „The Great Siberian Thaw”. The New Yorker. Приступљено 20. 1. 2022.
- ^ „Lena River Delta - A Global Ecoregion”. World Wide Fund for Nature. 2006-07-06. Архивирано из оригинала 2007-06-30. г. Приступљено 2008-05-23.
- ^ „Открытие русскими Средней и Восточной Сибири”. www.randewy.ru. Приступљено 4. 4. 2018.
- ^ „Beaufort Gyre Exploration project”. Woods Hole Oceanographic Institution. Архивирано из оригинала 26. 9. 2015. г. Приступљено 1. 8. 2015.
- ^ Waller, Sally (2015). Tsarist and Communist Russia 1855–1964. Oxford: Oxford University Press. стр. 86. ISBN 978-0-19-835467-3.
- ^ Melancon, Michael (2006). The Lena Goldfield Massacre and the Crisis of the Late Tsarist State. Texas: Texas A&M University Press. стр. 16. ISBN 9781585445080.
- ^ McKean, Robert (1990). St Petersburg Between Revolutions. Yale University Press. стр. 195—220. ISBN 9780300047912.
- ^ Ewing, Sally (октобар 2019). „The Russian Social Insurance Movemebt, 1912–1914: An Ideological Analysis”. Slavic Review. 50 (4): 162—169. JSTOR 2500472.
- ^ Lena River Delta 2020-21 Slide show from NASA Earth Observatory
- ^ „Google Maps”. Google Maps. Приступљено 4. 4. 2018.
ЛитератураУреди
- Alexander von Bunge & Eduard von Toll (1887), The Expedition to the New Siberian Islands and the Yana country, equipped by the Imperial Academy of Sciences.
- Jeffrey Tayler (2006), River of No Reprieve: Descending Siberia's Waterway of Exile, Death, and Destiny
- Stadnyk, Tricia A.; Tefs, A.; Broesky, M.; Déry, S. J.; Myers, P. G.; Ridenour, N. A.; Koenig, K.; Vonderbank, L.; Gustafsson, D. (2021). „Changing freshwater contributions to the Arctic”. Elementa: Science of the Anthropocene. 9. doi:10.1525/elementa.2020.00098 .
- „Variations of the Present-Day Annual and Seasonal Runoff in the Far East and Siberia with the Use of Regional Hydrological and Global Climate Models” (PDF). 2018.
- „River Discharge”.
- Berton, P. (1988). The Arctic Grail: the quest for the North West Passage and the North Pole, 1818–1909. New York: Viking. ISBN 9780670824915.
- Coleman, E. C. (2006). From Frobisher to Ross. The Royal Navy and Polar Exploration. 1. Stroud: Tempus. ISBN 9780752436609.
- Conway, M. (1906). No Man's Land: a history of Spitsbergen from its discovery. Cambridge University Press. OCLC 578465521.
- De Long, E., ур. (1884). The Voyage of the Jeanette: the ship and ice journals of George W. De Long. Boston: Houghton Mifflin. OCLC 9262047.
- Fleming, F. (2002). Ninety Degrees North: the quest for the North Pole. London: Granta Books. ISBN 9781862075351.
- Guttridge, L. F. (1988). Icebound: the Jeannette expedition's quest for the North Pole. Shrewsbury: Airlife. ISBN 9781853100062.
- Holland, C., ур. (1999). On The Ice: the quest for the North Pole. London: Robinson. ISBN 9781841190990.
- Lovering, J., ур. (1869). Proceedings of the American Association for the Advancement of Science (17th изд.). Cambridge: Lovering. OCLC 35986852.
- Melville, G. W. (1885). In the Lena Delta: a narrative of the search for De Long and his companions. Boston: Houghton Mifflin. OCLC 800385092.
- Mills, W. J. (2003). Exploring Polar Frontiers: A Historical Encyclopedia. 1. Santa Barbara: ABC-CLIO. ISBN 9781576074220.
- Nansen, F. (1897). Farthest North: being a record of a voyage of exploration of the ship "Fram". 1. New York: Harper & Brothers. OCLC 1045222348.
- Newcomb, R. (1882). Our Lost Explorers: the narrative of the Jeannette Arctic expedition. Hartford: American Publishing Co. OCLC 1050243399.
- Sides, H. (2014). In the Kingdom of Ice: the grand and terrible polar voyage of the USS Jeannette. London: Oneworld. ISBN 9781780745213.
Спољашње везеУреди
- [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2008)
- [2]
- Sokolov, Eastern Siberia // Hydrography of USSR. (in russian)
- „HAL”. 2021.
- „HAL”. 2021.
- Arctic Great Rivers Observatory (ArcticGRO)
- Permafrost in the Lena Delta
- Alfred Wegner institute (AWI) Publications, Berichte zur Polar- und Meeresforschung (Reports on polar and marine research) - free, downloadable research reports on the biology, geology, oceanography, hydrology, paleontology, paleoclimatology, fauna, flora, soils, cryology, and so forth of the Lena Delta, Laptev Sea, and other parts of the Arctic Circle.
- USGS Landsat Image
- NASA MODIS Image