Средњосибирска висораван

Средњосибирска висораван (рус. Среднесибирское плоскогорье, јакут. Орто Сибиир хаптал хаиалаах сире) је висораван (плато) у источном делу Русије, тј. источном делу Сибира и простире се територијом Јакутије, Краснојарске Покрајине и Иркутске области.

Средњосибирска висораван
Среднесиби́рское плоского́рье
Поглед на реку Доња Тунгуска на Средњосибирској висоравни
Поглед на реку Доња Тунгуска на Средњосибирској висоравни
Средњосибирска висораван на карти Русије
Средњосибирска висораван
Средњосибирска висораван
Локација Русији
Coordinates: 64° N 103° E / 64° С; 103° И / 64; 103
ЛокацијаКраснојарска Покрајина
Јакутија
Иркутска област
ДеоСибир
Површина
 • Укупно3.500.000 km2 (1.400.000 sq mi)
Dimensions
 • Дужина2.000 km (1.200 mi)
 • Ширина2.000 km (1.200 mi)
Елевација
1.678 m (5.505 ft) (највиша)[1]
Средњосибирска висораван

Висораван је на југу омеђена планским венцом Источног Сајпана, те Прибајкалским и Забајкалским венцом планина. На западу, Западносибиром низијом (равницом), на северу Северносибирском низијом, а на истоку Средњојакутском низијом.

Код Средњосибирске висоравни се смењују широки појас висоравни (платоа) и гребена. Највећа висина је 1701 м (Плато Путорана).

Долинама Средњосибирске висоравни простиру се подручја шума и степа. У оквиру висоравни су налазишта никла, бакра, руде гвожђа, угља, графита, соли, нафте и природног гаса.[2]

Реке са висоравни су у сливу Арктичког океана, од којих су највеће: Доња Тунгуска, Поткамена Тунгуска, Ангара, Лена и десне притоке Виљуј, Хатанга и река Котуј.

Географија уреди

Плато заузима велики део централног Сибира између река Јенисеј и Лене. Налази се на Сибирској платформи и простире се на површини од 3.500.000 km2 (1.400.000 sq mi), између Јенисеја на западу и Средње jакутске низије на истоку. На југу је омеђен планинама Алтај, гребеном Салајр, Кузњецкијевим Алатауом, источним и западним Сајанским планинама и другим планинама Туве, као и Северним Бајкалским висоравни и Бајкалским планинама. Северно од висоравни простире се Северносибирска низија, а на истоку висораван уступа место Централнојакутској низији и Ленској висоравни.[3]

Површину Средње Сибирске висоравни карактерише смењивање широких платоа и гребена, од којих су неки оштро назубљени. Централносибирска висораван покрива једну трећину Сибира.[4]

 
Пејзаж резервата природе Путорана.[5][6][7][8]
 
Злато на арсенопириту пронађено у Јенисејском ланцу.[9]

Подплатои и подопсези уреди

Систем Централносибирске висоравни обухвата низ мањих висоравни и подобласти, укључујући, између осталог, следеће:[3]

Клима уреди

Клима је континентална са кратким топлим летима и дугим и веома хладним зимама. Већи део територије је прекривен четинарским шумама (ариш је посебно богат). Главна река висоравни је Доња Тунгуска. Геолошки познати као Сибирске замке, минерални ресурси овде су веома богати и укључују угаљ, руда гвожђа, злато, платина, дијаманти и природни гас.

Референце уреди

  1. ^ Russia. Topographic map R-45,46; M 1: 1 000 000
  2. ^ „Путорана плато, Ср. Сибирь_минералогические находки”. geo.web.ru. Приступљено 2018-03-21. 
  3. ^ а б Среднесибирское плоскогорье (Central Siberian Plateau) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2020) / Great Russian Encyclopedia; in 35 vol.] / Ch. ed. Yu.S. Osipov . - M .: Great Russian Encyclopedia, 2004—2017.
  4. ^ „The Central Siberian Plateau”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2007-07-13. 
  5. ^ „Putorana Plateau”. National Geographic. 2. 12. 2009. Приступљено 28. 8. 2012. 
  6. ^ „Putorana Plateau”. UNESCO. Приступљено 28. 8. 2012. 
  7. ^ Kottek, M., J. Grieser, C. Beck, B. Rudolf; F. Rubel, 2006. „World Map of Koppen-Geiger Climate Classification Updated” (PDF) (на језику: енглески). Gebrüder Borntraeger 2006. Приступљено 14. 9. 2019. 
  8. ^ „Dataset - Koppen climate classifications” (на језику: енглески). World Bank. Приступљено 14. 9. 2019. 
  9. ^ Gertner, Igor; Tishin, Platon; Vrublevskii, Vassily; Sazonov, Anatoly; Zvyagina, Elena; Kolmakov, Yuriy (октобар 2011). „Neoproterozoic Alkaline Igneous Rocks, Carbonatites and Gold Deposits of the Yenisei Ridge, Central Siberia”. Resource Geology. 61 (4): 316—343. doi:10.1111/j.1751-3928.2011.00170.x . 
  10. ^ „Plateau Putorana”. mapstor. Приступљено 29. 8. 2012. 
  11. ^ Geological structure and relief of Taimyr
  12. ^ Brioflora of the Anabar Plateau and Adjacent Areas Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2015) (in Russian)
  13. ^ Vilyui plateau // Dictionary of modern geographical names / Rus. geo about . Mosk. center; Under the total. ed. Acad. V.M. Kotlyakova . Institute of Geography RAS . - Yekaterinburg: U-Factoria, 2006
  14. ^ A review of the nature and geophysical studies of the thick permafrost in Siberia
  15. ^ Рельеф Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2022) / Great Russian Encyclopedia; in 35 vol.] / Ch. ed. Yu.S. Osipov . - M .: Great Russian Encyclopedia, 2004—2017.
  16. ^ Enciclopedia Geografica De Agostini, ed. speciale per il Corriere della Sera, vol. 6, pag. 143
  17. ^ „Ногинск, Эвенкийский муниципальный район”. www.evenkya.ru. Архивирано из оригинала 26. 06. 2021. г. Приступљено 29. 03. 2023. 
  18. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Lena Pillars Nature Park”. whc.unesco.org. 
  19. ^ „Visit Yakutia”. Архивирано из оригинала 02. 07. 2020. г. Приступљено 29. 03. 2023. 
  20. ^ „Olyokma Zapovednik (Official Site)” (на језику: руски). Ministry of Natural Resources and Environment (Russia). Архивирано из оригинала 22. 5. 2013. г. Приступљено 15. 11. 2019. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди