Средњосибирска висораван
Средњосибирска висораван (рус. Среднесибирское плоскогорье; јакут. Орто Сибиир хаптал хаиалаах сире) је висораван (плато) у источном делу Русије, тј. источном делу Сибира и простире се територијом Јакутије, Краснојарске Покрајине и Иркутске области.
Средњосибирска висораван
Среднесиби́рское плоского́рье | |
|---|---|
 Поглед на реку Доња Тунгуска на Средњосибирској висоравни | |
.svg)  Средњосибирска висораван Локација Русији | |
| Coordinates: 64° N 103° E / 64° С; 103° И | |
| Локација | Краснојарска Покрајина Јакутија Иркутска област |
| Део | Сибир |
| Површина | |
| • Укупно | 3.500.000 km2 (1.400.000 sq mi) |
| Dimensions | |
| • Дужина | 2.000 km (1.200 mi) |
| • Ширина | 2.000 km (1.200 mi) |
| Елевација | 1.678 m (5.505 ft) (највиша)[1] |
Висораван је на југу омеђена планским венцом Источног Сајпана, те Прибајкалским и Забајкалским венцом планина. На западу, Западносибиром низијом (равницом), на северу Северносибирском низијом, а на истоку Средњојакутском низијом.
Код Средњосибирске висоравни се смењују широки појас висоравни (платоа) и гребена. Највећа висина је 1701 м (Плато Путорана).
Долинама Средњосибирске висоравни простиру се подручја шума и степа. У оквиру висоравни су налазишта никла, бакра, руде гвожђа, угља, графита, соли, нафте и природног гаса.[2]
Реке са висоравни су у сливу Арктичког океана, од којих су највеће: Доња Тунгуска, Поткамена Тунгуска, Ангара, Лена и десне притоке Виљуј, Хатанга и река Котуј.
Географија
уредиПлато заузима велики део централног Сибира између река Јенисеј и Лене. Налази се на Сибирској платформи и простире се на површини од 3.500.000 km2 (1.400.000 sq mi), између Јенисеја на западу и Средње jакутске низије на истоку. На југу је омеђен планинама Алтај, гребеном Салајр, Кузњецкијевим Алатауом, источним и западним Сајанским планинама и другим планинама Туве, као и Северним Бајкалским висоравни и Бајкалским планинама. Северно од висоравни простире се Северносибирска низија, а на истоку висораван уступа место Централнојакутској низији и Ленској висоравни.[3]
Површину Средње Сибирске висоравни карактерише смењивање широких платоа и гребена, од којих су неки оштро назубљени. Централносибирска висораван покрива једну трећину Сибира.[4]
 |
 |
Подплатои и подопсези
уредиСистем Централносибирске висоравни обухвата низ мањих висоравни и подобласти, укључујући, између осталог, следеће:[3]
- Висораван Путорана,[10] најсеверозападнија, највиша тачка планина Камен (највиша висоравни система) 1.678 m (5.505 ft)
- Анабарска висораван[11][12] на северном крају, највиша тачка 905 m (2.969 ft)
- Висораван Виљуј, највиша тачка 962 m (3.156 ft)[13][14]
- Плато Сиверма, највиша тачка Наксон, 1.035 m (3.396 ft)[15][16]
- Тунгуска висораван, највиша тачка 866 m (2.841 ft)[17]
- Висораван Лена, највиша тачка 700 m (2.300 ft).[18][19] Резерват природе Ољокма се налази на источној страни, делом у оквиру суседне алданске висоравни.[20]
- Плато Лена-Ангара, највиша тачка Намај, 1.509 m (4.951 ft)
- Јенисејски ланац, највиша тачка 1.125 m (3.691 ft)
- Венац Ангара, највиша тачка 1.022 m (3.353 ft)
Клима
уредиКлима је континентална са кратким топлим летима и дугим и веома хладним зимама. Већи део територије је прекривен четинарским шумама (ариш је посебно богат). Главна река висоравни је Доња Тунгуска. Геолошки познати као Сибирске замке, минерални ресурси овде су веома богати и укључују угаљ, руда гвожђа, злато, платина, дијаманти и природни гас.
Референце
уреди- ^ Russia. Topographic map R-45,46; M 1: 1 000 000
- ^ „Путорана плато, Ср. Сибирь_минералогические находки”. geo.web.ru. Приступљено 2018-03-21.
- ^ а б „Среднесибирское плоскогорье (Central Siberian Plateau)”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2020. г. / Great Russian Encyclopedia; in 35 vol.] / Ch. ed. Yu.S. Osipov . - M .: Great Russian Encyclopedia, 2004—2017.
- ^ „The Central Siberian Plateau”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2007-07-13.
- ^ „Putorana Plateau”. National Geographic. 2. 12. 2009. Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ „Putorana Plateau”. UNESCO. Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ Kottek, M., J. Grieser, C. Beck, B. Rudolf; F. Rubel, 2006. „World Map of Koppen-Geiger Climate Classification Updated” (PDF) (на језику: енглески). Gebrüder Borntraeger 2006. Приступљено 14. 9. 2019.
- ^ „Dataset - Koppen climate classifications” (на језику: енглески). World Bank. Приступљено 14. 9. 2019.
- ^ Gertner, Igor; Tishin, Platon; Vrublevskii, Vassily; Sazonov, Anatoly; Zvyagina, Elena; Kolmakov, Yuriy (октобар 2011). „Neoproterozoic Alkaline Igneous Rocks, Carbonatites and Gold Deposits of the Yenisei Ridge, Central Siberia”. Resource Geology. 61 (4): 316—343. doi:10.1111/j.1751-3928.2011.00170.x
.
- ^ „Plateau Putorana”. mapstor. Приступљено 29. 8. 2012.
- ^ Geological structure and relief of Taimyr
- ^ „Brioflora of the Anabar Plateau and Adjacent Areas” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2015. г. (in Russian)
- ^ Vilyui plateau // Dictionary of modern geographical names / Rus. geo about . Mosk. center; Under the total. ed. Acad. V.M. Kotlyakova . Institute of Geography RAS . - Yekaterinburg: U-Factoria, 2006
- ^ „A review of the nature and geophysical studies of the thick permafrost in Siberia”. doi:10.1029/2002JE001881.
- ^ „Рельеф”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2022. г. / Great Russian Encyclopedia; in 35 vol.] / Ch. ed. Yu.S. Osipov . - M .: Great Russian Encyclopedia, 2004—2017.
- ^ Enciclopedia Geografica De Agostini, ed. speciale per il Corriere della Sera, vol. 6, pag. 143
- ^ „Ногинск, Эвенкийский муниципальный район”. www.evenkya.ru. Архивирано из оригинала 26. 06. 2021. г. Приступљено 29. 03. 2023.
- ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Lena Pillars Nature Park”. whc.unesco.org.
- ^ „Visit Yakutia”. Архивирано из оригинала 02. 07. 2020. г. Приступљено 29. 03. 2023.
- ^ „Olyokma Zapovednik (Official Site)” (на језику: руски). Ministry of Natural Resources and Environment (Russia). Архивирано из оригинала 22. 5. 2013. г. Приступљено 15. 11. 2019.
Литература
уреди- (Mountains of South Siberia) (in Russian) from: Gvozdetsky N. A., Mikhailov N. I. Physical geography of the USSR. M., Thought, 1978.
- Alexeev, Michael, and Shlomo Weber, eds (2013). The Oxford handbook of the Russian economy. Oxford UP. ISBN 0199759928. excerpt.
- Åslund, Anders. Russia's Crony Capitalism: The Path from Market Economy to Kleptocracy (Yale University Press, 2019). excerpt
- Connolly, Richard (2020). The Russian economy: a very short introduction. ISBN 0198848900. excerpt
- Davies, Robert William (28. 3. 1998). Soviet Economic Development from Lenin to Khrushchev (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62742-9.
- Gustafson, Thane (2012). Wheel of Fortune: The Battle for Oil and Power in Russia. Harvard UP. ASIN B00NPNPAZE.. excerpt
- Meyers, William Henry, Schmitz, Andrew, eds (2015). Transition to agricultural market economies: the future of Kazakhstan, Russia, and Ukraine.
- Miller, Chris (2018). Putinomics: Power and money in resurgent Russia. UNC Press Books. ISBN 146964066X.. excerpt
- Moser, Nat (2017). Oil and the Economy of Russia: From the Late-Tsarist to the Post-Soviet Period.
- Novokmet, Filip Thomas Piketty, and Gabriel Zucman (2017). From Soviets to Oligarchs: Inequality and Property in Russia 1905–2016
- Zinchenko, L. A., et al. "Main features of the Russian economy and its development." International Journal of Applied Business and Economic Research 15.23 (2017): 265–272.
- Baxter, John; Atkins, Thomas; introduction by Asimov, Isaac. The Fire Came By: The Riddle of the Great Siberian Explosion, (Garden City, New York (state)) Doubleday, 1976. ISBN 978-0-385-11396-0. (New York) Warner Books, 1977. ISBN 978-0-446-89396-1. (London) Macdonald and Jane's. 1975. ISBN 978-0-446-89396-1.
- Bronshten, V. A. The Tunguska Meteorite: History of Investigations, (Moscow) A. D. . Selyanov: in Russian. 2000. ISBN 978-5-901273-04-3.
- Brown, John C.; Hughes, David. W. "Tunguska's comet and the non-thermal carbon-14 production in the atmosphere", Nature, Vol 268 (May) 1977 pp. 512–514.
- Chaikin, Andrew. "Target: Tunguska", Sky & Telescope, January 1984 pp. 18–21. The Kresak/Sekanina debate, in a very widely available journal. Cited in Verma.
- Christie, William H. "The great Siberian meteorite of 1908", The Griffith Observer, (Los Angeles) The Griffith Observatory, Vol 6 (April) 1942 pp. 38–47. This review is widely cited.
- Crowther, J. G. "More about the Great Siberian Meteorite", Scientific American, May 1931 pp. 314–317. Cited in Verma.
- Dunning, Brian (26. 10. 2021). „Skeptoid #803: What Really Happened at Tunguska: The true cause of one of history's most violent cataclysms remains a mystery... to a degree”. Skeptoid.
- Furneaux, Rupert. The Tungus Event: The Great Siberian Catastrophe of 1908, (New York) Nordon Publications, 1977. ISBN 978-0-8439-0619-6. (St. Albans) Panther. 1977. ISBN 978-0-586-04423-0.
- Gallant, Roy A. The Day the Sky Split Apart: Investigating a Cosmic Mystery, (New York) Atheneum Books for Children. 1995. ISBN 978-0-689-80323-9.
- Gallant, Roy A. "Journey to Tunguska", Sky & Telescope, June 1994 pp. 38–43. Cover article, with full-page map. Cited in Verma.
- Gasperini, Luca, Bonatti, Enrico and Longo, Giuseppe. „The Tunguska Mystery 100 Years Later”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2011. г., Scientific American, June 2008.
- Krinov, E. L. Giant Meteorites, trans. J. S. Romankiewicz (Part III: The Tunguska Meteorite), (Oxford and New York) Pergamon Press, 1966.
- Lerman, J. C.; Mook, W. G.; Vogel, J. C. (1967). „Effect of the Tunguska Meteor and Sunspots on Radiocarbon in Tree Rings”. Nature. 216 (5119): 990—991. Bibcode:1967Natur.216..990L. S2CID 4147211. doi:10.1038/216990a0.
- Morgan, J. Phipps; Ranero, C. R.; Reston, T.J. (2004). „Contemporaneous mass extinctions, continental flood basalts, and 'impact signals': are mantle plume-induced lithospheric gas explosions the causal link?” (PDF). Earth and Planetary Science Letters. 217 (3–4): 263—284. Bibcode:2004E&PSL.217..263P. doi:10.1016/s0012-821x(03)00602-2. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 6. 2013. г. Приступљено 1. 7. 2008.
- Oliver, Charles P (1928). „The Great Siberian Meteorite”. Scientific American. 139 (1): 42—44. Bibcode:1928SciAm.139...42O. doi:10.1038/scientificamerican0728-42. Cited in Baxter and Atkins, also in Verma.
- Ol'khovatov, A. Yu. "Geophysical Circumstances of the 1908 Tunguska Event in Siberia, Russia", Earth, Moon, and Planets, Vol 93 November 2003, pp. 163–173
- Perkins, Sid. "A Century Later, Scientists Still Study Tunguska", Science News, 21 June 2008 pp. 5–6. Includes 11 color photographs.
- Rubtsov, Vladimir. The Tunguska Mystery, (Dordrecht and New York) Springer, 2009. ISBN 978-0-387-76573-0. 2012. ISBN 978-1-4614-2925-8.
- Steel, Duncan (2008). „Tunguska at 100”. Nature. 453 (7199): 1157—1159. Bibcode:2008MNSSA..67...75.. PMID 18580919. doi:10.1038/4531157a . This is one of several articles in a special issue, cover title: "Cosmic Cataclysms".
- Stoneley, Jack; with Lawton, A. T. Cauldron of Hell: Tunguska, (New York) Simon & Schuster. 1977. ISBN 978-0-671-22943-6.
- Stoneley, Jack; with Lawton, A. T. Tunguska, Cauldron of Hell, (London) W. H. Allen. 1977. ISBN 978-0-352-39619-8.
- Verma, Surendra. The Tunguska Fireball: Solving One of the Great Mysteries of the 20th century, (Cambridge) Icon Books Ltd. 2005. ISBN 978-1-84046-620-1.
- Verma, Surendra. The Mystery of the Tunguska Fireball, (Cambridge) Icon Books Ltd., 2006. ISBN 978-1-84046-728-4, also (Crows Nest, NSW, Australia) Allen & Unwin Pty Ltd., 2006, with same ISBN. Index has "Lake Cheko" as "Ceko, Lake", without "h".
- Evgenii A. Vaganov; Malkolm K. Hughes; Pavel P. Silkin; Valery D. Nesvetailo (2004). „The Tunguska Event in 1908: Evidence from Tree-Ring Anatomy” (PDF). Astrobiology. 4 (3): 391—399. Bibcode:2004AsBio...4..391V. PMID 15383242. doi:10.1089/ast.2004.4.391.
- Alexeev, Sergey V; Alexander V. Drozdov; Tatyana I. Drozdova; Ludmila P. Alexeeva (16. 03. 2006). „The First Experience of Saline Drainage Waters Disposal from the Udachnaya Pipe Quarry into Permaforest”. Institute of Arctic and Alpine Research, University of Colorado at Boulder. Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г. Приступљено 2006-12-31.
Спољашње везе
уреди- The Demise of the Siberian Plume
- „№1 Travel Guide”. Архивирано из оригинала 26. 01. 2012. г.
