Лисо Поље

Лисо Поље
Лисо Поље;
	Лисо Поље
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Општина	Уб
Становништво
— 2011.	225
Географске карактеристике
Координате	44°32′23″ СГШ; 20°11′33″ ИГД / 44.539666° СГШ; 20.1925° ИГДКоординате: 44°32′23″ СГШ; 20°11′33″ ИГД / 44.539666° СГШ; 20.1925° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	78 м
	Лисо Поље Лисо Поље на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	14212
Позивни број	014
Регистарска ознака	UB

Лисо Поље је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Лисо Поље се са источне стране граничи са селом Пољане, са североисточне са селом Дражевац, северозападне Великом Пољем, западне Пироманом и јужне Бргулама. Према попису из 2011. било је 225 становника.

Настанак селаУреди

За Лисо поље прича се да је дошло отуда, што су крајем 18-ог века неки сељаци пекли ракију и позвали своје суседе на пробу првенца. Пробајући првенац, сви, колико их је год било, изопијају се и у том тренутку на њих набаса некаква лиса кобила, коју ухвате, опију, одеру и одерану најуре у село. Што су лису кобилу одерали, село се прозове Лисо Поље, одвоји се од Бргула а старо име Шимнатица напусти се. И данас се прича, да је кобила била једног од Јанковића из истог села. *Према писању Вука Караџића:

Лисо Поље је раселица Бргула, равно село са кућама растуреним на све стране, подељеним на породичне групе.

И ако је Лисо Поље код Вука посебно село, ипак није било дуго после тога посебно село. Тек око 1860. године засебно се одвојило од Бргула и добило свога кмета, а све дотле, па и у доба Вукова, био је прави Бргулски заселак, што су преносиле са колена, на колено и давнашње породице. И Прота Матеја, који је имао своју воденицу у овом селу, помиње га као засебно село у 1813. години, али после ослобођења остало је подуже неодвојено од Бргула.

Када је Сибиљанин Јанко пошао од Београда са војском на Косово, прича се, да је прешао Колубару на броду у Стублинама, да се брод по њему зове Царев Брод, затим, да је дошао у Пироман и улогорио се на потоку, који се по њему зове Царевац. На Царевцу је војска била три дана, очекивала другу војску и пировала, то се по томе село назвало Пироман. Кад је помоћна војска дошла, Јанко је са овом војском отишао у Лисо Поље у мису, ондашњи манастир, причестио војску и с њоме уз Колубару и Љиг отишао на Косово.
Црквине у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику приписују се католичким становницима, па и гробови око њих истим становницима. Даље се каже: Мисишта или католичких цркава по народном предању било је у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику. У Лисом пољу, прича се, да је био католички манастир у коме је било калуђерица.
У „Речнику“ (Речник места) К. Јовановића од 1872. године од 80 насељених места, где су: Хрвати, посавске Бргуле (Бргулице, немају ништа са Бргулама осим сличности назива) и Степање засеоци а ЛИСОГ ПОЉА, и ако га Вук у харачким тефтерима помиње, у овој књизи га нема.
Лисо Поље се помиње у списима из 1827:Колубара је због велике количине воде небродна река (не може се прегазити). Кад би стање воде спало на најмању меру, онда се може бродити по извесним местима. Такви су бродови: Бели Брод у Лајковцу, Дабин Брод у Јабучју, Скобаљски у Скобаљу, Протин Брод у ЛИСОМ ПОЉУ и Царев Брод у Стублинама. *На Колубари су данас (у оно време) два гвоздена моста, један на Белом Броду а други код Обреновца.
Такође се помињу "Мочила" у Лисо Пољу око 1835. године:Мочила су јаки и чисти извори, дубља од живобара, отичу чистом водом исте темературе као и суседни ваздух, не употребљавају се за пиће, али се употребљавају као мочила за („кисељење“) лан и конопљу. Оваквих мочила има у Забрежју, Уровцима, Пиромано, ЛИСОМ ПОЉУ, Брезовици и др.

- - - Порекло фамилија-презимена села Лисо Поље, општина Уб:
    - Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:
    - -Богићевићи, друга половина 18. века, Јабланица у Старом Влаху, Никољдан.
    - -Бранковићи, после 1827. године, оближљи Грабовац, Ђурђевдан.Данас фамилија Поповић.
    - -Илићи, после 1827. године, Отањ код Пожеге, Ђурђевдан. Данас су то породице Илић и Петровић.
    - -Јешићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.
    - -Костићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.Данас је то фамилија Манојловић
    - -Манојловићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подговини, Јовањдан.Данас је то породица Николић.
    - -Маричићи, Јанковићи и Јегдићи, стара породица, Лазаревдан. Данас остала само Фамилија Јанковић.
    - -Микуљи, после 1827. године, Ердељ, не славе, Румуни. Данас фамилија Тодоровић слави Никољдан.
    - -Перићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    - -Петровићи, друга половина 18. века, Својдруг – округ ужички, Андријевдан.
    - -Тимотићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.

ДемографијаУреди

У насељу Лисо Поље живи 215 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (40,5 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 75 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,71.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	317
1953.	367
1961.	369
1971.	323
1981.	291
1991.	247	243
2002.	278	278

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	277	99,64 %
непознато	1	0,35 %

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	1
80+	2	5
75—79	6	5
70—74	11	6
65—69	11	17
60—64	8	4
55—59	5	11
50—54	9	8
45—49	8	5
40—44	11	7
35—39	7	11
30—34	15	7
25—29	8	10
20—24	4	7
15—19	7	4
10—14	8	7
5—9	12	10
0—4	8	12
Просек :	40,5	41,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	66	78	95	84	76	71	75

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	14	15	7	10	9	13	6	1	0	0	3,71

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	113	22	81	9	1
Женски	108	9	78	21	0
УКУПНО	221	31	159	30	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	63	28	0	7	6
Женски	18	17	0	0	1
УКУПНО	81	45	0	7	7
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11	1	2	0	3
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	11	1	2	0	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	2	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	1	2	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	2

РеференцеУреди

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]