Литија, крсни ход или крстоносни ход је свечана поворка православних верника, предвођена свештенством праћена молитвом за друге, чиме се увеличава Велико вечерње (или неколико пута у години Велико повечерје) у православним и источно-католичким црквама на велике празнике (и, према писменим рубрицима, у било које време кад постоји целовечерње бдење).[1] После литије наступа друга литургијска радња (артокласиа) и ови појмови су литургијске радње у целини.

Део Спасовданске литије у Београду у којој су биле мошти Светог владике Николаја Велимировића, 2023.

Литија потиче из грчке речи Λιτή што на српском значи страсна молитва.[2]

Литије у православном богослужењу

уреди

Литија је свечана, саборна поворка верника, предвођена свештеницима са крстовима, хоругвама и иконама. Као богослужбени чин, врста је молитвеног обреда, који се врши ван храма о великим хришћанским празницима.[3]

У прошлости, литија се служила и за престанак кише, суше, рата, неке заразне болести итд. У данашње време, литија се најчешће организује приликом прославе славе насељених места, када се она креће улицама, на челу са свештеницима и представницима управе. У Србији је најпознатија литија која се обележава у Београду приликом прославе Спасовдана, славе града.[4]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Тvпико́нъ сіесть уста́въ (Title here transliterated into Russian; actually in Church Slavonic) (The Typicon which is the Order), Москва (Moscow, Russian Empire): Сvнодальная тvпографiя (The Synodal Printing House), 1907, стр. 3 
  2. ^ Hapgood, Isabel F. (1922), Service Book of the Holy Orthodox-Catholic Apostolic Church (5th изд.), Englewood NJ: Antiochian Orthodox Christian Archdiocese (објављено 1975), стр. 13, 594 
  3. ^ „Литија”. Вазнесењска црква. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 26. 05. 2018. 
  4. ^ „SLAVA GRADA Spasovdanska litija u četvrtak”. Blic. Приступљено 26. 05. 2018. 

Спољашње везе

уреди