Ли Чанг-донг
Ли Чанг-донг (корејски: 이창동; Хања: 李滄東; рођен 4. јула 1954)[1] је јужнокорејски филмски редитељ, сценариста и романописац.[2]
Ли Чанг-донг | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 4. јул 1954. |
| Место рођења | Тегу, Јужна Кореја |
| Занимање | Филмски редитељ, сценариста, новелиста |
| Активни период | 1997- |
| Значајни радови | Green Fish, Peppermint Candy, Oasis, Secret Sunshine |
| Деца | 1 |
Режирао је шест дугометражних филмова: Green Fish (1997), Peppermint Candy (2000), Oasis (2002), Secret Sunshine (2007), Poetry (2010) и Burning (2018). Burning је постао први корејски филм који је доспео у последњи ужи избор од девет филмова 91. Оскара за најбољи филм на страном језику. Burning је такође освојио награду међународне критике Фипресци на 71. Канском филмском фестивалу, најбољи филм на страном језику у Удружењу филмских критичара Лос Анђелеса и најбољи филм на страном језику у Удружењу филмских критичара Торонта.
Лични живот
уредиЛи Чанг-донг је трећи син од четири. Рекао је да су били веома блиски, а себе су називали "браћом по братству". Његов најмлађи брат, Ли Џун-донг, је филмски продуцент за Лијеве филмове. Ли се надао да ће постати сликар док је одрастао, али није могао да приушти уметничке залихе.[3] Ли и председник телевизијске и радио мреже МБЦ, Чој Сеунг-хо,[4] су стари пријатељи и бивши студенти Кјнгпук Националног универзитета. Он је лично замолио Чоија да се појави у Burning-у у улози Џонг-суовог оца. Такође је близак пријатељ свог честог сарадника, глумца Мун Сунг-кеуна.[5]
Филмски стил
уредиЛи Чанг-донг описује свој креативни процес као процес потпуног очаја.[6] Скоро сви Лијеви филмови имају мелодрамски елемент, осим Burning који савија контуре трилера напетом, опседајућом студијом више ликова.[7] Сви његови филмови су мрачне приче о изгубљеној невиности, патњи и отуђењу. Његове кључне теме су доследно биле о психолошкој трауми. Уместо да дозволи својим ликовима да се једноставно постоје у својој беди, Ли их увлачи у ситуације које их терају да траже, често узалуд, смисао живота. Сећање је често била важна тема за Лија.[8] Његов рад се може дефинисати жанром трагедије, а његове приче скоро увек укључују његове ликове који доживљавају одређени степен патње.
Његови филмови су одраз репресивне друштвене и политичке климе Јужне Кореје и прикази маргинализованих Корејаца. Његови ликови су карактеристично антихеројски, али изгледа да их оправдава због њиховог порекла.[1] Кроз реалистичне портрете проблематичних ликова, Ли тражи од публике да се испита и погледа шта друштво гура под тепих. Међутим, он избегава да маскира своје теме смелим надреализмом. Уместо тога, он је више вођен натурализмом.[9]
Књижевност
уредиГодине 1987, Ли Чанг-донг је објавио своју прву кратку причу, Possession, а затим There's a Lot of Shit 1992. која му је донела књижевну награду The Korea Times, а затим и Tenaciousness 1996. године.[10][8]
Године 2007. Лијева кратка прича, The Dreaming Beast, објављена је у часопису Azalea.[11] Године 2018. његова кратка прича On Destiny објављена је у часопису Asymptote.[12]
Ли је рекао о свом стилу писања: „Увек сам писао за једну особу, за особу која је мислила и осећала се на исти начин као ја. Скоро да се осећао као да пишем љубавно писмо веома специфичној особи која би разумела шта сам ја и да пишем и делим иста осећања и мисли."[13]
Филмографија
уреди| Година | Филм | Редитељ | Продуцент | Сценариста | |
|---|---|---|---|---|---|
| 1993 | To the Starry Island | Да | Такође асистент редитељ | ||
| 1995 | A Single Spark | Да | |||
| 1997 | Green Fish | Да | Да | ||
| 1999 | Peppermint Candy | Да | Да | ||
| 2002 | Oasis | Да | Да | 75. додела Оскара - пријава за Оскара за најбољи филм на страном језику | |
| 2007 | Secret Sunshine | Да | Да | Да | 80. додела Оскара - пријава за Оскара за најбољи филм на страном језику |
| Never Forever | Да | ||||
| 2009 | A Brand New Life | Да | |||
| 2010 | Poetry | Да | Да | ||
| 2013 | Hwayi: A Monster Boy | Да | |||
| 2014 | A Girl at My Door | Да | |||
| 2015 | Collective Invention | Да | |||
| 2016 | The World of Us | Да | |||
| 2018 | Burning | Да | Да | Да | 91. додела Оскара у ужем избору за најбољи филм на страном језику |
| 2019 | Birthday | Да |
Референце
уреди- ^ а б „Lee Chang-dong Retrospective: The Realistically Melodramatic Cinema of the 'Marginalized' - Part 1 @ HanCinema”. www.hancinema.net (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-27.
- ^ Korean Writers The Novelists. Minumsa Press. 2005. p. 156.
- ^ 매일신문 (2008). „장관시절을 묻자 그는, 한참을 망설였다…영화감독 이창동”. 매일신문 (на језику: корејски). Приступљено 2021. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „Dismissed producer returns as new president of MBC after nearly 2,000 day absence”. english.hani.co.kr. Приступљено 2021-11-27.
- ^ „‘버닝’ 이창동 문성근 최승호, 진보인사 3인방의 ‘반갑다 친구야’”. 싱글리스트 (на језику: корејски). 2018-05-18. Приступљено 2021-11-27.
- ^ Chan, Andrew. „Big Bad World: A Conversation with Lee Chang-dong”. The Criterion Collection (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-27.
- ^ „Interview: Lee Chang-dong”. Film Comment (на језику: енглески). 2018-10-25. Приступљено 2021-11-27.
- ^ а б Pomp, Joseph. „Lee Chang-dong – Senses of Cinema” (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-27.
- ^ Wilentz, David (2008-05-06). „The Unseen and the Unspoken: The Films of Lee Chang Dong”. The Brooklyn Rail (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-27.
- ^ Taylor-Jones, Kate E. (2013-07-16). Rising Sun, Divided Land: Japanese and South Korean Filmmakers (на језику: енглески). Columbia University Press. ISBN 978-0-231-85044-5.
- ^ Lee, Chang-dong; Fenkl, Heinz Insu (2007). „The Dreaming Beast”. Azalea: Journal of Korean Literature & Culture. 1 (1): 317—337. ISSN 1944-6500. doi:10.1353/aza.0.0033.
- ^ „On Destiny - Asymptote”. www.asymptotejournal.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-27.
- ^ Brzeski, Patrick; Brzeski, Patrick (2018-12-10). „HKIFF Interview: South Korea’s Lee Chang-dong on the Many Mysteries of ‘Burning’”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-27.
