Ломница (Деспотовац)

Ломница је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 997 становника. Смештено је око 10 km од Деспотовца и око 7 km од манастира Манасије.

Ломница
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ОпштинаДеспотовац
Становништво
 — 2011.Пад 997
Географске карактеристике
Координате44°08′13″ СГШ; 21°28′17″ ИГД / 44.137° СГШ; 21.4715° ИГД / 44.137; 21.4715Координате: 44°08′13″ СГШ; 21°28′17″ ИГД / 44.137° СГШ; 21.4715° ИГД / 44.137; 21.4715
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина528 м
Ломница на мапи Србије
Ломница
Ломница
Ломница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаDE

Ломница је површински највеће село а по становништву треће село у општини.

ДемографијаУреди

У насељу Ломница живи 845 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,7 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.498
1953. 1.632
1961. 1.596
1971. 1.674
1981. 1.631
1991. 1.478 1.227
2002. 1.033 1.447
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.030 99,70 %
Хрвати
  
1 0,09 %
Македонци
  
1 0,09 %
непознато
  
1 0,09 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Порекло становништваУреди

Подаци датирају из 1930. године)[4]

Преци данашњег становништва махом су досењени са Косова, за време прве и друге Велике сеобе Срба.

Породице пореклом са Косова су:

  • Цурићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), са Илићима из Буковца су један род.
  • Дзољићи (35 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), имају заједничко порекло са Цурићима и Илићима.
  • Милошевићи, а потом и Миланчевићи, Миливојевићи, Динићи (40 к., Св. Стеван), ду дошли и сматра се да су се они први доселили у Ломници.
  • Протићи (15 к., Св. Стеван). Старином су Миланчевићи, неки им стари био прота, те су отуда и презиме променили. Има их и у Деспотовцу и по другим местима Србије.
  • Табачићи (10 к., Благовести), тако су прозвани по неком претку који је имао табачку радњу.
  • Стевановићи (10 к., Митровдан), доселили се око 1690. године.

Остали досељеници из других крајева су:

  • Станојевићи, Ранисављевићи (15 к., Св. Арханђел), дошли из врањске околине.
  • Петровићи (5 к., Св. Варвара) и Ћирковићи (15 к., Св. Никола), дошли из Тимочке Крајине.
  • Миладиновићи (5 к., Св. Арханђел), не зна се одакле су.

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Насеља. књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава

Спољашње везеУреди