Лукавац
Лукавац је градско насеље и сједиште истоимене општине у средњем току ријеке Спрече. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Лукавцу је пописано 12.061 лица.[1]
Лукавац | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Ентитет | ![]() |
Кантон | ![]() |
Општина | Лукавац |
Становништво | |
— 2013. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44°31′55″ СГШ; 18°31′52″ ИГД / 44.532028° СГШ; 18.531123° ИГДКоординате: 44°31′55″ СГШ; 18°31′52″ ИГД / 44.532028° СГШ; 18.531123° ИГД |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 75300 |
Позивни број | 035 |
ИсторијаУреди
Пронађени су остаци култура из бронзаног доба на брду Градина код Озрена који указују да је подручје ове општине било насељено још у праисторији.
Име Лукавац, које се сусреће и у другим крајевима Босне и Херцеговине, спомиње се у писаним документима 1528. године као Горњи и Доњи Лукавац, а у попису становништва из 1885. године спомиње се као Лукавац турски и Лукавац српски.
ПривредаУреди
Интензиван развој овог града почиње након Другог свјетског рата. Тада се општина убрзано развија што доводи и до развоја производње, трговине, спорта и културе, као и до организовања људи у разне организације.
Најважнији дио туристичке понуде Лукавца везан је за акумулационо језеро Модрац и туристичко-угоститељске капацитете на језеру.
СтановништвоУреди
Град Лукавац, 1991. године:
Националност | 1991. |
Муслимани | 7.596 (60,06) |
Срби | 2.219 (17,54) |
Хрвати | 493 (3,89) |
Југословени | 1.940 (15,33) |
остали и непознато | 399 (3,18) |
укупно | 12.647 |
Познате личностиУреди
- Асим Бајрић, пјевач
РеференцеУреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 23. 07. 2015.
Спољашње везеУреди
Лукавац на Викимедијиној остави. |