Лукавац
Лукавац је градско насеље и сједиште истоимене општине у средњем току ријеке Спрече. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Лукавцу је пописано 12.061 лица.[1]
Лукавац | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Општина | Лукавац |
| Становништво | |
| — 2013. |  12.061 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 31′ 55″ С; 18° 31′ 52″ И / 44.532028° С; 18.531123° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Лукавац Лукавац на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75300 |
| Позивни број | 035 |
ИсторијаУреди
Пронађени су остаци култура из бронзаног доба на брду Градина код Озрена који указују да је подручје ове општине било насељено још у праисторији.
Име Лукавац, које се сусреће и у другим крајевима Босне и Херцеговине, спомиње се у писаним документима 1528. године као Горњи и Доњи Лукавац, а у попису становништва из 1885. године спомиње се као Лукавац турски и Лукавац српски.
ПривредаУреди
Интензиван развој овог града почиње након Другог свјетског рата. Тада се општина убрзано развија што доводи и до развоја производње, трговине, спорта и културе, као и до организовања људи у разне организације.
Најважнији дио туристичке понуде Лукавца везан је за акумулационо језеро Модрац и туристичко-угоститељске капацитете на језеру.
СтановништвоУреди
| Састав становништва – насељено мјесто Лукавац | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 12 061 (100,0%) | 12 647 (100,0%) | 10 597 (100,0%) | 8 613 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 10 001 (82,92%) | 7 596 (60,06%)1 | 5 424 (51,18%)1 | 5 221 (60,62%)1 | |||
| Босанци | 610 (5,058%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 361 (2,993%) | 493 (3,898%) | 651 (6,143%) | 892 (10,36%) | |||
| Срби | 273 (2,263%) | 2 219 (17,55%) | 1 905 (17,98%) | 1 897 (22,02%) | |||
| Роми | 229 (1,899%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 195 (1,617%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 192 (1,592%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 95 (0,788%) | – | – | – | |||
| Остали | 50 (0,415%) | 399 (3,155%) | 271 (2,557%) | 221 (2,566%) | |||
| Албанци | 29 (0,240%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 8 (0,066%) | – | – | – | |||
| Југословени | 5 (0,041%) | 1 940 (15,34%) | 2 346 (22,14%) | 382 (4,435%) | |||
| Словенци | 5 (0,041%) | – | – | – | |||
| Непознато | 4 (0,033%) | – | – | – | |||
| Македонци | 3 (0,025%) | – | – | – | |||
| Турци | 1 (0,008%) | – | – | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познате личностиУреди
- Асим Бајрић, пјевач
РеференцеУреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.” (PDF). fzs.ba. Приступљено 25. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 25. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 25. 11. 2015.
