Преподобни Макарије Јовањски
Преподобни Макарије Јовањски (световно: Милан Миловановић; Закута, код Краљева 5. август 1894 — Манастир Јовање, 29. јун 1949) био је српски свештеномученик и јеромонах Манастира Јовање.[1][2][3]
| Преподобни Макарије Јовањски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Макарије (Миловановић) |
| Датум рођења | 5. август 1894. |
| Место рођења | Закута код Краљева, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 29. јун 1949. (54 год.) |
| Место смрти | Манастир Јовање, СФРЈ |
| Гроб | Манастир Јовање |
| Световни подаци | |
| Главно светилиште | Манастир Јовање (Овчарско-кабларска клисура) |
Биографија уреди
Јеромонах Макарије рођен је 5. августа 1894. године у Закути код Краљева као Милан Миловановић. Основно образовање завршио је у родном месту, потом Богословију Светог Саве у Београду, А 1938. године завршава Универзитет у Београду. За време рата 1939, овчарско-кабларски манастири, иако и сами на удару разних војски, били су оаза за монаштво из других угрожених крајева.
Међу њима је био и велики духовник јеромонах Макарије (Миловановић) из манастира Манастир Светог Наума на Охридском језеру
Почетком Другог светског рата 1939, Бугари су протерали све Србе монахе из Македоније у Србију. Остао је некако само отац Макарије. Вероватно из страхопоштовања, јер је и прогонитељима Српске цркве из Македоније отац Макарије био познат као велики духовник и подвижник. Ипак, почетком 1944. године и њега су прогнали. Отац Макарије дошао је у тадашњу епархију свог духовног оца. Администратор епархија жичке, епископ Викентије, поставио га је за духовника женског Манастира Јовање.
Повремено је отац Макарије послом одлазио и у друге овчарско-кабларске манастире, те је долазио и у Манастир Благовештење. Са њим се овде и упознао искушеник Гојко (касније Павле Стојчевић) који започиње, а затим и води дуге разговоре о монашком и духовном животу. Гојко у њему види истинског монаха, па управо њега узима за свог духовника који ће га привести на монашење.
Отац Макарије је био такав духовник да је тачно предвидео и час свог уснућа 29. јуна 1949. године у Манастиру Јовању. Када је после пет година отворен његов гроб, 1954. године услед рушења и пресељења манастира Јовање, због предвиђене градње хидроцентрале у Међувршју, тело његово било је цело и нетрулежно.
Референце уреди
- ^ Радић, Радмила (2005). Патријарх Павле: биографија. Београд: Новости. стр. 14. ISBN 978-86-7446-090-0. OCLC 70699304.
- ^ „Манастир Јовање”. manastir-lepavina.htnet.hr. Приступљено 4. 5. 2019.
- ^ „ЈУНИ 16. ПРЕП. МАКАРИЈЕ (МИЛОВАНОВИЋ) ЈОВАЊСКИ”. novisrbljak.livejournal.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-11.