Мала водњача (Orobanche minor), једногодишња или вишегодишња паразитска биљка без хлорофила, једна је од врста паразитских биљака из рода водњача (Orobanche).[а] Паразитира најчешће на корену луцерке. Латинско име рода Orobanche потиче од грчке речи оробос (сочиво) и анкхо (давити), назив који је користио Диоскорид за паразитске биљке на махунаркама.[3]}} Други народни називи за ову врсту су: мали воловод, љубичаста водњача, појалник.[4]

Мала водњача
Ботаничка илустрација свих биљних делова
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
O. minor
Биномно име
Orobanche minor
Синоними[1]
  • Orobanche barbata var. crithmi-maritimi (F.W.Schultz) Fiori G.Don
  • Orobanche crithmi Bertol.
  • Orobanche crithmi-maritimi F.W.Schultz
  • Orobanche maritima Pugsley
  • Orobanche minor var. crithmi-maritimi (F.W.Schultz) Bég.

Распрострањеност уреди

 
Ботанички цртеж на ком је приказано како се мала водњача везује за корен луцерке (доњи ред у средини)

Мала водњача је пореклом из јужне Европе, али је пренесена и данас се сматра једном од најраспрострањенијих врста широм света.[5] Широко је распрострањена и у Сједињеним Америчким Државама,[6] а на Новом Зеланду је једина врста овог рода која се данас сматра пољопривредном штеточином.[7]

Опис врсте уреди

Мала водњача је једногодишња или вишегодишња паразитска биљка без хлорофила, висока 10-45 цм. Стабљика је неразграната, при основи нешто задебљала, ружичасте боје, жлездасто-длакава. У доњем делу је густо, а у горњем ређе обрасла жућкастим скалама – ланцетастим љускама које представљају модификоване листове. Део стабљике налази се под земљом. Цветови су сложени у класасте цвасти при врху биљке. Kруница 12-18 мм дуга, цеваста, од основе до врха равномерно савијена, први врху се незнатно проширује. Цев крунице свега 4-6 мм широка, горња усна равно испружена. Боја је жућкастобела, често са љубичастом нерватуром; у горњем делу црвенкаста. Жиг са два режња, пурпуран или љубичаст, ређе бео. Испод сваког цвета по једна брактеја без брактеоле. Прашнице се налазе на 2-3 мм од основе круничне цеви. Чашица дуга као брактеја, дводелна. Цвета од априла до августа.[4] Плод је многосемена чаура.[8]

Услови станишта уреди

Мала водњача расте на пољима детелине, уз рубове шума и поред путева. Паразитира појединачно или гнездасто на главочикама (Asteraceae), штитастоцветницама (Apiaceae) и махунаркама (Fabaceae), нарочито на корену детелина (Trifolium) и луцерки (Medicago). Јавља се спорадично, али је местимично честа.[8]

Употреба уреди

Мала водњача је једина врста из рода Orobanche која је позната као јестива самоникла врста (за друге врсте се претпоставља да би такође могле бити јестиве, осим ако расту на корењу отровних биљака домаћина). За јело се користе делови стабљике који расту испод земље. Могу се припремати као шпаргла, прокувани и преливени путером и презлом.<ref">Grlić 1986, стр. 61</ref> Беру се почетком лета. Због благе токсичности не треба је јести у већим количинама.[4]

Напомене уреди

  1. ^ Род водњача обухвата већи број паразитских врста које паразитирају на кореновима сунцокрета, црвеног патлиџана, дувана, конопље и других гајених биљака.[2]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Orobanche minor Sm.”. The Plant List. Приступљено 18. 4. 2017. 
  2. ^ Kojić 2004, стр. 335-336
  3. ^ Gligić 1953
  4. ^ а б в Grlić 1986, стр. 263
  5. ^ Kreutz, C.A.J. (1995) Orobanche: Die Sommerwurzarten Europas. Maastricht: Stichting Natuurpublicaties (Limburg, Germany).
  6. ^ Eizenberg, H.; Colquhoun, JB.; Mallory-Smith, C.A. (2003). „Variation in clover response to small broomrape (Orobanche minor)”. Weed Science. 51: 759—763. doi:10.1614/ws-03-029r. 
  7. ^ „Broomrape”. AgPest New Zealand. Приступљено 1. 12. 2016. 
  8. ^ а б Dožai, Jožef. „Orobanche minor Sm.”. BioRaS. Архивирано из оригинала 22. 04. 2017. г. Приступљено 22. 4. 2017. 

Литература уреди

  • Kojić, Momčilo; Pekić, Sofija; Dajić, Zora (2004). Botanika. Beograd: Draganić. ISBN 978-86-441-0571-8. 
  • Gligić, Vojin (1953). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša". 
  • Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". 

Спољашње везе уреди