Мамаја

летовалиште и насеље у Румунији

Мамаја (рум. Mamaia) је познато црноморско летовалиште и насеље у Румунији у округу Констанца.[2][3]

Мамаја
Mamaia
Плажа у Мамаји
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругКонстанца
ГрадКонстанца
Становништво
 — (2021)Раст 441 [1]
Географске карактеристике
Координате44° 14′ 44″ С; 28° 37′ 20″ И / 44.245556° С; 28.622222° И / 44.245556; 28.622222
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина2 m
Мамаја на карти Румуније
Мамаја
Мамаја
Мамаја на карти Румуније

Географија уреди

Налази се на превлаци између Црног мора и језера Сијутгиол дужине 8 километара и ширине око 300 метара. Познато је по плажи уз Црно море дугој 7 километара која је негде широка и око 250 метара са финим песком, а море је плитко и углавном са благим таласима карактеристичним за Црно море.[4]

Јужно од Мамаје налази се град Констанца са којим је повезана преко булевара Мамаја који пролази дуж читавог одмаралишта, а северно се налази град Наводари са којим је повезана преко булевара Мамаја Норд. Језеро Сијутгиол, дуго 7,5 km и широко 2,5 km, одваја Мамају од града Овидију који се налази западно од насеља.[5]

Административно Мамаја је саставно насеље града Констанце који припада округу Констанца. Налази се на надморској висини од 2 m.

Историја уреди

 
Летовалиште Мамаја 1930.

Првобитно, Мамаја је било мало приморско село које се налазило северно од данашњег одмаралишта, на месту где се налази данашњи Мамаја-Сат (у преводу Мамаја село). У селу су живели грчки и липовански рибари, румунски чобани и Татари који су чували коње. Име Мамаја потиче из периода турске владавине, када је село припадало Татарину који се звао Мамаја.

Са капацитетом од преко 20.000 смештајних места, одмаралиште је отворено 1906. године. Све до 1960-их година прошлог века, кроз летовалиште је пролазила железничка пруга на месту где се данас налази Булавар Мамаја. Мамаја је временом постала најважнија дестинација за одмор за туристе из Румуније и шире са највећим бројем туриста.[5]

Историјски споменици уреди

 
Краљевска вила
 
Статуа „Самопоуздање”

У табели су дати заштићени историјски споменици у Мамаји од којих је једино Краљевска вила од националног значаја.[6]

  Историјски споменик Датирање Локација
Краљевска вила (данас клуб „Кастел”) 1926. центар летовалишта
Комплекс казина Централни павиљон, ресторан 1934. центар летовалишта
Бочне јединице са кабинама 1934.
Мост са морским баром 1935.
Статуа „На таласима” 1963. унутрашње двориште хотела „Iaki”
Монументална уметност „Artele” 1962. ресторан хотела „Central”
Статуа „Девојка на мору” 1961. хотел „Central”
Статуа „Сирена и делфин” 1961. хотел „Doina”
Статуа „У сунце” 1962. хотел „Dacia Sud”
Група статуа „Самопоуздање” 1963. хотелски комплекс „Victoria”
Статуа „Свитање” 1961. хотел „Pelican”
Група статуа „Материнство” 1956. хотел „Select”
Статуа „Локвањ” 1966. хотел „Sulina”
Статуа „Тенисерка” 1961. хотел „Tomis”
Статуа „Девојка са срном” 1964. биоскоп „Albatros”
Статуа „Девица са јабуком” 1943. хотел „Casino”
Група статуа „Новорођенче” 1958. хотел „Rex”
Биста Овидија 1958. хотел „Ovidiu”
Група статуа „Пролеће” 1964. хотел „Ovidiu”
  Историјски споменик од националног значаја

Демографија уреди

Демографска историја
Година200220112021
Становништво7132[7]441[1]

Према попису из 2021. године у насељу је живео 441 становник што је за 309 више (+70,07%) у односу на 2011. када је на попису било само 132 становника.

Према подацима из 2002. године, свих 7 становника Мамаје били су румунске националности.

Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Румуни
  
7 100%

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „RPL 2021: Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 06. 02. 2024. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ „Mamaja (Mamaia)”. viabalkans.com. Приступљено 19. 03. 2023. 
  5. ^ а б „Despre Mamaia”. cazaremamaia.ro (на језику: румунски). Приступљено 19. 03. 2023. 
  6. ^ „Lista monumentelor istorice 2015: Județul Constanța” (PDF). cultura.ro (на језику: румунски). 2015. Приступљено 06. 02. 2024. 
  7. ^ „Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete la RPL_2011”. recensamantromania.ro. Приступљено 19. 03. 2023. 
  8. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 19. 03. 2023. 

Спољашње везе уреди