Манастир Подмаине
Манастир Подмаине (Манастир Подострог, Манастир Маине) налази се у Црној Гори, код Будве, на благом узвишењу изнад будванског поља, око 2 km северно од Старог града. Друго име за манастир је Подострог. У њему се налазе мањи храм Успенија Пресвете Богородице из XV века, задужбина Црнојевића и црква св. Петке из 1747. године, задужбина митрополита Саве Петровића. Име које манастир данас носи, потиче од његовог положаја према бокешком племену Маине, односно ранијој кнежини и средњевековној породици Махинић.
| Манастир Подмаине | |
|---|---|
 Манастир Подмаине | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Оснивање | 15. вијек |
| Оснивач | Иван Црнојевић |
| Управник | игуман Рафаило Бољевић |
| Архитектура | |
| Стил | Српско-византијски стил |
| Место | Будва |
| Држава | Црна Гора |
Историја
уредиУнутрашњост ове цркве је украшена фрескама које је живописао 1747. године сликар из Рисна Рафаил Димитријевић. Ентеријер цркве краси и вредан иконостас окован сребром. Томас Брејди је имао намеру да манастир претвори у касарну.[1] Манастир је запуштен од 1837. године. Прво су га Аустријанци држали као војно утврђење, а онда га је откупио поп Филип Тановић, те је конак дуго времена (до 1953) био приватна својина породице Тановић и запуштен.[2] Стање се 1938. описује као бедно.[3]
Године 1953. национализован је. Храм и конак који је држава вратила Цркви у обнови су од 1995. године. Изграђени су нови конаци и други објекти, тако да је данас манастир чест центар црквених и културних догађаја. У прошлости манастир је био зборно место племена Маине. Једно време био је резиденција цетињског митрополита. У овом манастиру је често проводио време и владика Петар II Петровић Његош где је својевремено писао „Слободијаду” и поједине сегменте „Горског вијенца”.[4] Током историје манастир је често страдао од пожара.
Старешине манастира
уреди- Бенедикт Јовановић игуман манастира (1997—2009)
- Рафаило Бољевић игуман манастира (2010—данас)
Галерија
уреди-
манастирски конаци -
манастирски конаци -
палма у порти манастира -
манастирски конаци
Референце
уреди- ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први генералу Томасу Брадију, стр. 233.-237., писма 72-77. Цетиње: Светигора.
- ^ "Време", 12. дец. 1937
- ^ "Политика", 14. јул 1938
- ^ „Ćirilica”. Vreme (на језику: српски). 2003. Приступљено 27. 7. 2013. „U manastiru Podmaine nedaleko od Budve, gde je Njegoš svojevremeno pisao Slobodijadu i pojedine segmente Gorskog vijenca”
