Мари (река)
Мари [1] (енгл. Murray) је најдужа река у Аустралији. У српској географској литератури честа је погрешна транскрипција Мареј. Дугачка је 2.589 km. Извире у Снежним планинама на југоистоку савезне државе Нови Јужни Велс. Затим тече према северозападу да би највећим делом творила границу између савезних држава Викторија и Нови Јужни Велс. Десне притоке су Марумбиџи и Дарлинг. Непосредно пре ушћа скреће нагло ка југу и протиче кроз језеро Александрина у држави Јужна Аустралија. Улива се у залив Енкаунтер југоисточно од Аделејда.
Мари Murray | |
---|---|
Река Мари | |
![]() | |
Опште информације | |
Дужина | 2.508 km |
Басен | 1.061.469 km2 |
Пр. проток | 767 m3⁄s |
Пловност | да |
Водоток | |
Извор | Снежне планине |
В. извора | 902 m |
Ушће | Залив Енкаунтер |
Географске карактеристике | |
Држава/е | ![]() |
Насеља | Мари, Водонга |
Притоке | Дарлинг, Марумбиџи |
Река на Викимедијиној остави |
Површина слива реке Мари износи око један милион квадратних километара На њој је изграђено неколико брана међу којима су најзначајније Хјум и Дартмут. У долини се највише гаји пшеница, а оближњи пашњаци су идеални за развој овчарства. Због регулације водотока, река Мари често пресуши у доњем делу слива и не стиже до ушћа. Обала је окружена високим клифовима, а долина је уска.
Реку Мари су 1824. први открили и истражили енглески истраживачи Хамилтом Хјум и Вилијам Хауел назвавши је „Хјум“. Већ 1830. капетан Чарлс Стерт је из Марумбиџија упловио у ову реку и преименовао је у данашњи назив, у част енглеског државног секретара Џорџа Марија. За асутралијске староседеоце ова река има митолошки и религиозни значај.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Merriam Webster Dictionary: Murray (звучни и IPA запис, Приступљено 12. 4. 2013.
ЛитератураУреди
- Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Аустралије, Географски факултет, Београд
Спољашње везеУреди
Мари на Викимедијиној остави. |
- Документарац о реци Мари (језик: енглески)