Овчарство је грана сточарства која се бави узгојем оваца и њиховим искоришћавањем ради добијања вуне, млека и меса. У том погледу издаваја се узгајање јагњади ради меса и оваца ради вуне.

Овце у Патагонији, Аргентина
Ован
Младунче овце - јагње

Најпољовнији терени за овчарство су пашњаци и ливаде, са доста извора питке воде. Државе са највећим бројем оваца су Аустралија, Нови Зеланд, Кина, Русија, Аргентина, Јужноафричка Република и др. У Србији, овчарска производња је мала и одвија се код сељака у малим стадима. Укупан број оваца у Србији се креће око 2 милиона грла.[тражи се извор]

Овце воде порекло од муфлона,степске аркар овце и аргали овце. Што се тиче самих морфолошких промена, једна од најзначајнијих разлика између домаће овце и њених претходника или родоначелника јесте у промени длаке у вунско влакно.

Када су у питању морфолошке карактеристике сама подела се врши:

  • Према дужини и форми репа се деле на: краткорепе, дугорепе, маснорепе и маскотричне расе.
  • Према особинама вуне се деле на:расе са фином вуном, средње фином, средње грубом и грубом вуном.

Производни типови оваца

уреди

Према производним карактеристикам разликујема расе за производњу вуне,млека меса,крѕна,високо плодне расе и расе комбинованих двојних и тројних производних карактеристика.

У оквиру врсте оваца постоји 7 категорија:

  • Јагње- младунче од рођења до залучења
  • Шиљеже- подмладак,узраста од 6 до 12 месеци
  • Двиска- женско грло од 12 месеци до првог јагњења
  • Двизак- мушко грло од друге године живота до првог парења
  • Овца- женско приплодно грло после првог јагњења
  • Ован- мушко приплодно грло
  • Шкопац- мушко кастрирано грло

Тип оваца за производњу вуне

уреди

Ове овце одликује добро развијен костур и слабо изражене ширинске и дубинске мере трупа. Глава је највећим делом обрасла вуном,врат је средње дужине и доста танак.

Телесна маса оваца је 60 kg,а овнова 80 kg.

Спадају у средњостесане расе.

Годишње се од оваца добије 6кг вуне,а од овнова 8кг.

Представници ове врсте су мерино расе : рамбује,амерички рамбује,аустралијски мерино,ставропољски мерино,мерино арл и др.

Типови оваца за производњу меса

уреди

Одликују их раностасност и добре товне способности. Изражене су им дубинске и ширинске телесне мере. Типични представници су енглеске товне расе дуге и кратке вуне. Расе за производњу меса дуге вуне су: лестер, линкол, коцволд, ромни марш, шевиот. Телесна маса ових оваца је 100кг а овнова 160кг.

Расе оваца за производњу меса кратке вуне су: саутдаун, хемпшир и шромпшир. Телесна маса ових оваца је 70кг, а овнова 100кг.

Типови оваца за производњу млека

уреди
 
Овчији сир-производ добијен прерадом овчијег млека

Ове расе имају слабу аклиматизациону способност.

Најзначајнији представници су: источнофризијска и аваси овца.

Тип оваца тројних производних својстава

уреди

То су каснорасне расе са ниском производњом. Одликује га снажан костур са слабо развијеним мишићима. Глава је дуга и узана.

Типичан предсставник је праменка.

Тип оваца за прозводњу меса и вуне

уреди

Припадају разностраним расама. Добре су им изражене ширинске мере главе,врата,леђа,слабина,шапи и грудног коша. Вунска влакна су мало слабијег квалитета неголи код оваца за производњу вуне, искључиво.

Њихови најзначајнији представници су: мерино прекос, виртемберг и ил д франс.

Тип оваца за производњу крзна

уреди

Ове овце су маснорепе и касностасне. За производњу крзна се користе тек ојагњена јагњад.

Каракул овца је најзначајнији представник овог типа.

Тип високо плодних оваца

уреди

Имају способност да ојагње у једном јагњењу и преко 4 јагњета.

Преставници ове високо плодне врсте су: романовска и финска овца.

Види још

уреди

Литература

уреди
  • Николић Д, Симовић Б. : Опште сточарство Научна књига,Београд (1989)
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун
  • Carlson, Alvar Ward (1969). „New Mexico's Sheep Industry: 1850–1900, Its Role in the History of the Territory”. New Mexico Historical Review. 44 (1). 
  • Dick, Everett. Vanguards of the Frontier: A Social History of the Northern Plains and Rocky Mountains from the Fur Traders to the Sod Busters (1941) pp. 497–508; 1880s-1920s
  • Fraser, Allan HH. „Economic aspects of the Scottish sheep industry.”. Transactions of the Royal Highland and Agricultural Society of Scotland. 51 (1939): 39—57. .
  • Hawkesworth, Alfred (1900). Australasian Sheep & Wool.: A Practical and Theoretical Treatise. W. Brooks & co., ltd. 
  • Jones, Keithly G. "Trends in the US sheep industry" (USDA Economic Research Service, 2004). online
  • Minto, John (1902). „Sheep Husbandry in Oregon. The Pioneer Era of Domestic Sheep Husbandry”. The Quarterly of the Oregon Historical Society. 3 (3): 219—247. JSTOR 20609532. 
  • Perkins, John (1992). „Up the Trail from Dixie: Animosity Toward Sheep in the Culture of the U.S. West”. Australasian Journal of American Studies. 11 (2): 1—18. JSTOR 41053646. 
  • Witherell, William H (1969). „A comparison of the determinants of wool production in the six leading producing countries: 1949–1965”. American Journal of Agricultural Economics. 51 (1): 138—158. JSTOR 1238311. doi:10.2307/1238311. .

Спољашње везе

уреди