Марсел Албер (франц. Marcel Albert; Париз, 25. новембар 1917 - Харлиџен, 23. август 2010) је био француски пилот који је служио у војскама Вишијевске Француске, Слободне ФранцускеСовјетском ратном ваздухопловству и Краљевском ратном ваздухопловству.

Марсел Албер
Лични подаци
Датум рођења(1917-11-25)25. новембар 1917.
Место рођењаПариз, Француска Француска
Датум смрти23. август 2010.(2010-08-23) (92 год.)
Место смртиХарлиџен, Сједињене Америчке Државе САД
Војна каријера
ВојскаВишијевска Француска
Слободна Француска
Совјетско ратно ваздухопловство
Краљевско ратно ваздухопловство
ОдликовањаНационални орден Легије части
Орден ослобођења
Војни крст
Херој Совјетског Савеза
Орден Лењина
Орден Црвеног барјака
Чехословачки ратни крст 1939
Орден Отаџбинског рата

Биографија уреди

Одрастао је у фамилији из радничке класе.

Постао је механичар и примљен је на тренинг за пилоте у Француском ваздухопловству. Након завршене основне и напредне обуке, распоређен је у центар за обуку у Шартру.[1]

Други светски рат уреди

Након уласка снага немачке војске у Француску, његова ескадрила је била премештена на аеродром у Ремсу. Албер је 14. маја 1940. године оборио бомбардер Дорније Do 17, а касније тога дана је оборио Месершмит Bf 109, мада ово обарање није потврђено.

Као пилот Вишијевске Француске, био је распоређен у Алжир, где је био на пар задатака против британских снага. Марсел Албер и још два пилота су дезертирала и предала се Британцима.

Придружио се Краљевском ратном ваздухопловству и био на 47 летова у авиону Супермарин спитфајер.

Крајем 1942. године, Албер се придружио снагама Слободне Француске. Бива послат на Источни фронт, у Совјетски Савез да би помогао у борби против немачке војске. Његова ескадрила се прикључила борбама у арпилу 1943. године, летећи у руском борбеном авиону Јак-1, а касније и Јак-9 и Јак-3. Убрзо се показао као један од најбољих пилота у ескадрили. Први авион је оборио 16. јуна 1943. године, а у јулу је забележио још 3. У септембру 1943. године му је дата команда над Првом ескадрилом.

Током офанзиве на Источну Прусију у октобру 1944. године, забележио је још седам обарања.

Укупно је оборио 23 непријатељска авиона[1] у 262 летачке мисије, што га поставља на друго место међу француским пилотима по обореним непријатељима у Другом светском рату.

Одликован је Златном звездом и звањем Херој Совјетског Савеза.[2][3] Та награда се веома ретко додељује странцима.

Послератни период уреди

Албер је радио као пилот тестер, а 1946. је послат у Чехословачку, где је упознао будућу супругу. Напустио је војску 1948. године и преселио се у Сједињене Америчке Државе, где је живео у градићу Чипли.[4]

Одликовања уреди

Листа забележених ваздухопловних победа уреди

Оборени авион Датум Коришћени авион
Дорније Do 17 14. мај 1940 Д.520
Фв 189 16. јун 1943 Јак-1
Месершмит Bf 110 14. јул 1943 Јак-9
Фоке-Вулф Fw-190 17. јул 1943 Јак-9
Фоке-Вулф Fw-190 17. јул 1943 Јак-9
Јункерс Ju 88 19. јул 1943 Јак-9
Јункерс Ju 87 31. август 1943 Јак-9
Фоке-Вулф Fw-190 1. септембар 1943 Јак-9
Фоке-Вулф Fw-190 17. септембар 1943 Јак-9
Фоке-Вулф Fw-190 22. септембар 1943 Јак-9
Хеншел Хс 126 4. октобар 1943 Јак-9
Фоке-Вулф Fw-190 12. октобар 1943 Јак-9
Јункерс Ju 88 15. октобар 1943 Јак-9
Фоке-Вулф Fw-190 15. октобар 1943 Јак-9
Фоке-Вулф Fw-190 15. октобар 1943 Јак-9
Јункерс Ju 87 16. октобар 1944 Јак-3
Јункерс Ju 87 16. октобар 1944 Јак-3
Фоке-Вулф Fw-190 16. октобар 1944 Јак-3
Хеншел Хс 129 18. октобар 1944 Јак-3
Хеншел Хс 129 18. октобар 1944 Јак-3
Фоке-Вулф Fw-190 18. октобар 1944 Јак-3
Месершмит Bf 109 23. октобар 1944 Јак-3
Месершмит Bf 109 26. октобар 1944 Јак-3

Референце уреди

  1. ^ а б „Marcel Albert, french fighter pilot.”. aerostories.free.fr. Приступљено 2021-01-14. 
  2. ^ а б „Альбер Марсель”. www.warheroes.ru. Приступљено 2021-01-14. 
  3. ^ „Marcel Albert Top French Ace of WW II”. web.archive.org. 2010-03-23. Архивирано из оригинала 23. 03. 2010. г. Приступљено 2021-01-14. 
  4. ^ „A CAPITOL BLOG: Valley Resident Marcel Albert is French Medal of Honor Recipient”. web.archive.org. 2015-12-26. Архивирано из оригинала 26. 12. 2015. г. Приступљено 2021-01-14.