Мартин Добровић
Мартин Добровић (крај 16. вијека — 1621) био је римокатолички свештеник. Након завршетка образовања у Грацу, постао је Иванићки жупник, а касније је постао и каноник Загребачке надбискупије.
Младост и образовање уреди
Мартин Добровић је рођен у српској православној породици,[1] а његови родитељи су се доселили из Босне у данашњу Хрватску.[2][3] Касније су прешли на католицизам.[4] Захваљујући препорукама љубљанског бискупа Томажа Хрена, Римокатоличка црква је образовала Мартина за свештеника у католичкој школи у Грацу.[2][4] Његово образовање је трајало од 1599. до 1608. године.[5] Његова пјесма Eidem је објављена у раду из 1601. године, гдје је његова професија забиљежена као студент књижевнсти (лат. Litterarum humaniorum studiosus).[6] Након завршетка образовања, постао је Иванићки жупник и капелан њемачког војног гарнизона у Иванићу.[7]
Католичење православних Срба уреди
Као Иванићки жупник, Добровић је активно радио на покушајима католичења православних Срба који су се у околину Марче и Иванића доселили из Османског царства.[2] Он је започео са својим активностима и прије него што је Симеон Вретања постао марчански епископ.[8] Папа је Добровића овластио 1609. године да православне Србе преведе на католицизам.[2][8] Добровић је увјерио Симеона Вретању да призна врховну папску превласт и прихвати источни католицизам.[9][10] Вретања и Добровић су 1611. заједно отпутовали у Рим. Симеон је упознао папу и формално прихватио гркокатолицизам.[11] У Марчанском манастиру у марту 1613. године, Добровић се састао са Вретањом и неколико истакнутих српских војвода, које је покушао да убједи да пређу на католицизам и прихвате надзор Загребачке надбискупије.[12][13] Мартин је препоручио Матију Сумера из Иванића за образовање као католички свештеник.[14]
Добровић је премину 1621. године.[15]
Референце уреди
- ^ Pavličević 1984, стр. 282.
- ^ а б в г HKD 2005, стр. 545.
- ^ (Croatia) 1966, стр. 18.
- ^ а б SANU 1950, стр. 49.
- ^ Kudelić 2007, стр. 163. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFKudelić2007 (help)
- ^ Lamormain & Kerpchich 1601, стр. 32.
- ^ Kudelić, Zlatko (21. 06. 2007). „Isusovačko izvješće o krajiškim nemirima 1658. i 1666. godine i o marčanskom biskupu Gabrijelu Mijakiću (1663.-1670)”. Povijesni prilozi (на језику: хрватски). 32 (32): 119—180. ISSN 0351-9767. Приступљено 18. 12. 2018.
- ^ а б Kolarić 2002, стр. 77.
- ^ Ivić 1909, стр. 45.
- ^ arhiv 1916, стр. 89.
- ^ Institut 2002, стр. 52.
- ^ štamparija 1922, стр. 207.
- ^ Samardžić 1981, стр. 458.
- ^ Živaković-Kerže, Zlata (03. 10. 2006). „Dr. sc. Ivan Balta, Zapisi o gradskim grobljima Istočne Hrvatske krajem XIX. i početkom XX. stoljeća, Osijek, 2001.”. Scrinia Slavonica (на језику: хрватски). 6 (1): 585—589. ISSN 1332-4853. Приступљено 18. 12. 2018.
- ^ umjetnosti 1906, стр. 138.
Литература уреди
- HKD (2005). Marulić. Hrvatsko književno društvo sv. Ćirila i Metoda.
- Kolarić, Juraj (2002). Povijest kršćanstva u Hrvata: Katolička crkva. Hrvatski studiji Sveučilišta u Zagrebu. ISBN 978-953-6682-45-4.
- (Croatia), Catholic Church. Archdiocese of Zagreb (1966). Šematizam Zagrebačke Nadbiskupije. Nadbiskupski duhovni stol.
- Institut (2002). Croatica Christiana periodica. Institut za crkvenu povijest.
- SANU (1950). Posebna izdanja.
- Kudelić, Zlatko (2007). Marčanska biskupija: Habsburgovci, pravoslavlje i crkvena unija u Hrvatsko-slavonskoj vojnoj krajini (1611. - 1755). Hrvatski Inst. za Povijest. ISBN 978-953-6324-62-0.
- Ivić, Aleksa (1909). Seoba srba u hrvatsku i slavoniju: prilog ispitivanju srpske prošlodti tokom 16. i 17. veka. Sremski karlovci.
- arhiv, Croatia. Drzavni (1916). Vjesnik.
- Lamormain, Guillaume Germé de; Kerpchich, Andreas (1601). Disputatio philosophica quinquaginta thesibus comprehensa. Widmanstadt.
- štamparija (1922). Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Drzhavna štamparija Kralevine srba, khrbata i slovent︠s︡a.
- Samardžić, Radovan (1981). Istorija srpskog naroda. Srpska knjiiževna zadruga.
- umjetnosti, Jugoslavenska akademija znanosti i (1906). Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.
- Pavličević, Dragutin (1984). Vojna krajina: povijesni pregled, historiografija, rasprave. Sveučilišna naklada Liber.