Мато Ловрак

Мато Ловрак (Велики Грђевац, 8. март 1899Загреб, 13. март 1974) био је југословенски и хрватски дечји писац и учитељ.[1]

Мато Ловрак
Mato Lovrak.jpg
Спомен биста Ловраку у Великом Грђевцу
Датум рођења(1899-03-08)8. март 1899.
Место рођењаВелики Грђевац
 Аустроугарска
Датум смрти13. март 1974.(1974-03-13) (75 год.)
Место смртиЗагреб
 СФРЈ
Занимањеучитељ и писац

Биографија и каријераУреди

Рођен је у Великом Грђевцу, селу код Бјеловара, у шесточланој породици кројачког радника Мате и мајке Ане. Четворогодишњу пучку школу завршио је у родном селу, а након четири разреда ниже реалне гимназије у Бјеловару уписао се у Учитељску школу у Загребу коју је завршио 1919. године.[2]

Након завршетка школе службовао је као учитељ у Кутини, Клокочевцу, Великом Грђевцу и Великим Зденцима, а од 1934. године до пензије 1954. године у Загребу. Писао је и приповетке, али је популарност стекао романима тематски везаним за детињство. Градио је занимљиву фабулу с елементима пустоловине, али и с дидактичким нагласцима.[3] Изузетно плодан, аутор је тридесетак књига, Ловрак је неколико деценија забављао и одгајао младе читатеље изразом који сведочи о времену, а одликује се маштовитошћу и хумором. Дела су му преведена на многе језике.[3] Писао је и стручне чланке у педагошким часописима.[3]

Ловрак је написао неколико десетина приповетки и романа за децу, као и три романа за одрасле који немају веће значење. Први је у хрватској дечјој књижевности увео сеоску децу као главне протагонисте, а у романима и приповеткама дао предност акцији. Градска деца у његовим делима се појављују ретко и њихови су портрети беживотни и формални.[3]

Ловрак није тежио створити идеалан тип безбрижног детета. У приповеткама и романима дао је слику деце свог доба. Нарочито је живо његово занимање за скупине сеоске деце и њихове игре..[3]

Ловракови романи су кратки, сажета израза, исприповедани једноставно, али некад врло успјешно пониру у психологију детињства. Неретко се у његовим делима огледа и време у којем су настала са благом критиком свита одраслих. Замерити се може пренаглашена педагошка тенденција, социјално ангажовање и инсистирање на срећним завршетцима..[3]

Преминуо је 13. марта 1974. године у Загребу, а сахрањен је у родном Великом Грђевцу.[4]

ДелаУреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности.
Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.
  • Страшан сан (1924.), прва прича, објављена у Смиљу
  • Из школе лепшега: цртице из школе: намењено учитељима, учитељским приправницима и љубитељима деце (1924.)
  • Слатки поток и друге приче за децу (1930.)
  • Влак у снијегу (првотни наслов Деца великог села, 1933.)
  • Дружба Пере Квржице (1933.)
  • Дивљи дечак (1934.)
  • Непријатељ број 1 (1938.)
  • Његова маленкост Францек други, храбри (1938.)
  • Дока Бедаковић или сто тисућа на цести (1938.)
  • Мицек, Муцек и Дедек (1939.)
  • Анка Бразилијанка (1939.)
  • Сретна земља (1940.)
  • Пријатељи (1941.)
  • О увјежбавању дечјих приредаба (1950.)
  • Дијамант у трбуху (1951.)
  • Наши дечаци и друге приче (1954.)
  • Дечак Конзул (1954.)
  • Прозор до врта (1955.)
  • Три дана живота (1957.)
  • Деветорица Храбрих (1958.)
  • Дрвени зид (1958.)
  • Снађи се ђеде (1958.)
  • Искрица (1959.)
  • Добра олуја и друге приче (1959.)
  • Зелени оток (1961.)
  • Путовање од 35 корака (1963.)
  • Сламнати кровови (1963.)[5]
  • Катићев дом (1964.)
  • У мраку (1964.)
  • Андрија Југ и свијет данас (1967.)
  • Гимназијалац (1969.)
  • Препарандист (1972.)
  • Узвишено звање (2011.)[6]

НаслеђеУреди

Мато Ловрак и његова дела сматрају се класиком хрватске дечје књижевности. Време његовог деловања до педесетих година описује се се као „Ловраково доба”, у којем је роман постао главна врста хрватске дечје књижевности и био популаран међу читаоцима.[7]

По његовим романима снимљени су успешни играни филмови Дружба Пере Квржице, Влак у снијегу и Анка.

Ловраку у част у Великом Грђевцу одржавају се Ловракови дани културе у склопу којих се додељује и Награда „Мато Ловрак”. Тамо је, изграђен и Културни центар ”Мато Ловрак” у склопу којег се налази књижевникова спомен-соба, „Млин Дружбе Пере Квржице” и железнички колосек на којем је постављена парна локомотива с три вагона, као показатељ Ловраковог дела Влак у снијегу.

Такође, у Хрватском школском музеју у Загребу чува се оставштина и радна соба Мате Ловрака, коју је музеју даровала његова кћерка Ђурђица Ловрак Вујасиновић.[8]

Сабрана дела Мате Ловрака издата су 1964. године, а изабрана дела 1971. године у низу „Пет стољећа хрватске књижевности”.[9] Године 2000. издат је зборник Мато Ловрак у хрватској школи: књижевнотеоријски и дидактичко-методички обзори с радовима о Ловраку насталима на стручним скуповима од 1989. до 1999. године.[10] Године 2012. издата је монографија ауторке Мире Колар-Димитријевић под називом „Трагови времена у делима Мате Ловрака”.[11]

РеференцеУреди

  1. ^ Lovrak, Mato, Hrvatska enciklopedija, www.enciklopedija.hr, pristupljeno 8. 3. 2016.
  2. ^ Mato Lovrak biografija os-mlovraka-vladisavci.skole.hr 12. 5. 2020
  3. ^ а б в г д ђ Mato Lovrak knjiznica-kutnika.hr 12. 5. 2022
  4. ^ Ovako izgledaju originali 'Vlaka u snijegu' i 'Družbe Pere Kvržice' jutarnji.hr
  5. ^ Knjige Slamnati krovovi, Gimnazijalac, Preparandist i Uzvišeno zvanje (objavljeno postumno) Lovrakova su biografska tetralogija
  6. ^ Mato Lovrak, Uzvišeno zvanje, Mozaik knjiga, Zagreb, 2011., ISBN 9789531410465
  7. ^ Batinić, Škalamera
  8. ^ Vlak u snijegu i Družba Pere Kvržice – rukopisi Mate Lovraka blog.hsmuzej.hr 12. 5. 2022
  9. ^ Sabrana djela Mate Lovraka, Mladost, Zagreb, 1964. i Izabrana djela: Josip Pavičić, Antun R. Boglić, Mato Lovrak, Matica hrvatska, Zagreb, 1971.
  10. ^ Vladimir Strugar (uredio), Mato Lovrak u hrvatskoj školi: književnoteorijski i didaktičko-metodički obzori, Ogranak Hrvatskog pedagoško-književnog zbora Bjelovarsko-bilogorske županije, Bjelovar, 2000., ISBN 9536254395
  11. ^ Mira Kolar-Dimitrijević, Tragovi vremena u djelima Mate Lovraka, HAZU, Zagreb, 2012., ISBN 9789531541251

ЛитератураУреди