Отворите главни мени

Велики Грђевац је насељено место и седиште општине у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.

Велики Грђевац
Veliki Grđevac - The Church - panoramio.jpg
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
ОпштинаВелики Грђевац
Становништво
 — (2011)1.200
Географске карактеристике
Координате45°45′16″ СГШ; 17°02′59″ ИГД / 45.75442089832744° СГШ; 17.049649055779436° ИГД / 45.75442089832744; 17.049649055779436Координате: 45°45′16″ СГШ; 17°02′59″ ИГД / 45.75442089832744° СГШ; 17.049649055779436° ИГД / 45.75442089832744; 17.049649055779436
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина146 м
Велики Грђевац на мапи Хрватске
Велики Грђевац
Велики Грђевац
Велики Грђевац на мапи Хрватске
Велики Грђевац на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Велики Грђевац
Велики Грђевац
Велики Грђевац на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Поштански број43270 Велики Грђевац
Позивни број+385 43

ИсторијаУреди

Велики Грђевац је 1905. године био седиште политичке општине. Под православну парохију у Грђевцу потпадала су околна села: Грбавац, Јасеновача Велика и Павловац. Од 762 дома српских је било 154, а од укупног броја становника - 4193 православних Срба било је 1050 (или 25%). Од значајних здања су ту православна црква, комунална основна школа, пошта и телеграф.

Најстарије црквене матице заведене 1777. године су изгореле у пожару. Нове се воде од 1803. године. То је православна парохија четврте класе, са парохијским домом и српским православним гробљем. Православни храм посвећен Сошествију (Силаску) Св. Духа изграђен је 1770. године. Председник црквене општине био је 1905. године Јоцо Моровић а парох поп Михаило Јуришић родом из Нове Градишке. Месна основна школа је 1905/1906. године комунална са зградом из 1889. године. Учитељ Петар Стојшић и учитељица Меланија Димић радили су са 37 ђаја у редовној настави и само седам у пофторној школи.[1]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Грубишно Поље.

Други светски ратУреди

У селу Великом Грђевцу срез Грубишно Поље, априла 1941., ухапшено је 60 угледних Срба и одведено у Бјеловар где су злостављани и после неколико дана пуштени. У Велико Грђевцу јуна 1941. године Срби су присиљавана и да приме католичку веру или да се преселе у Србију а да им се имање заплени. Велики број је изабрао прво решење. Свака породица која се покрстила морала је да плати жупнику 2.000 динара.

Из села среза Грубишно поље протеран је велики број српских породица: из села Лончарице 19, из Дабчевице 8, из Мале Петратовице 16 богатијих и угледних српских земљорадничких породица, из Великог Грђевца све породице које су имале више од 10 јутара земље. На њихова имања одмах су доведени Хрвати из Загорја.[2]

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, општина Велики Грђевац је имала 2.849 становника, од чега у самом Великом Грђевцу 1.200.[3]

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Велики Грђевац је имало 1.525 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.055 69,18 %
Срби
  
260 17,04 %
Југословени
  
51 3,34 %
Мађари
  
48 3,14 %
Чеси
  
37 2,42 %
Албанци
  
10 0,65 %
Муслимани
  
3 0,19 %
Италијани
  
2 0,13 %
Македонци
  
1 0,06 %
Пољаци
  
1 0,06 %
Словенци
  
1 0,06 %
неопредељени
  
33 2,16 %
непознато
  
23 1,50 %
укупно: 1.525

РеференцеУреди

  1. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905.године", Карловци 1910.
  2. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 118
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 5. 3. 2016. 

Спољашње везеУреди