Мачка међу голубовима

Мачка међу голубовима је детективски роман Агате Кристи први пут објављен у Великој Британији од стране издавачке куће "Collins Crime Club" 2. новембра 1959. године[1] док је у САД-у књигу издала издавачка кућа "Dodd, Mead and Company" у марту 1960. године са датумом ауторских права из 1959. године.[2] Британско издање продавало се по цени дванаест шилинга и шест пенија,[1] а америчко по цени од 2,95 долара.[2]

Мачка међу голубовима
Ориг. насловCat Among the Pigeons
АуторАгата Кристи
Земља УК
Језикенглески
Жанр / врста делакрими
Издавање
Датум2. новембар 1959.
Број страница256
Тип медијатврди повез
Хронологија
ПретходникНесрећа невиних
НаследникПустоловина Божићног пудинга

У роману се појављује белгијски детектив Кристијеве Херкул Поаро који се врло касно појављује у последњој трећини романа. Нагласак на шпијунажи у раном делу приче односи се на међународне пустоловине Кристијеве (попут романа Они су дошли у Багдад) и на приче о Томију и Тапенс.

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Унутар Рамата, измишљеног краљевства на Блиском истоку, догађа се револуција. Пре своје смрти, краљевић Али Јусуф поверава свом пилоту Бобу Ролинсону да прокријумчари вредне драгуље из земље. Он крије драгуље у пртљагу своје сестре Џоан Сатклиф и сестричине Џенифер, а да им то није рекао. Оно што он није знао је да га је једна тајанствена жена гледала како их крије са балкона суседне собе. Три месеца касније, Џенифер се припрема за похађање средње женске школе "Медоубенк", престижне женске независне школе у ​​Енглеској. У школи раде госпођица Булстрод, оснивачица и директорка школе; госпођица Чедвик, суоснивачица школе; госпођица Ванситарт, дугогодишња професорка; госпођица Рич, професорка која ради већ годину и по дана; госпођица Џонсон, настојница; госпођица Анжел Бланш, нова професорка француског језика; Грејс Спрингер, нова професорка физичког васпитања; Ен Шапланд, нова тајница госпођице Булстрод; и Адам Гудмен, нови вртлар. Булстродова се ближи пензији па одлучује да потражи наследника. Како Чедвикова није тип за вођење школе, Булстродова бира између Ванситартове за коју многи верују да ће је изабрати и Ричове која је млад и има много својих замисли.

Једне ноћи, Спрингерову проналазе Џонсонова и Чедвикова убијену у сали за физичко. Кад је полиција започела истрагу, Гудмен открива инспектору Келсију, а касније и Булстродовој, да ради за британску обавештајну службу. Он је у Медоубенк дошао како би пронашао драгуље које је Ролинсон прокријумчарио и пазио на краљевкињу Шајсту, рођаку Али Јусуфа, која похађа школу те школске године. Током истраге, Џенифер се жали да осећа коко јој је рекет постао неуравнотежен откад је била у иностранству па је мењала рекет са Џулијом Апџон док чека нови. Касније је нека жена дала Џенифер нови рекет уместо тадашњег, тврдећи да је то од њене тетке Ђине. Међутим, оштроумна Џулија је посумњала да се не ради о томе јер су она и Џенифер замениле рекете, а тетка Ђина је касније послала писмо Џенифер и открила да није својој сестричини послала нови рекет. Следећег викенда, Шајсту је отео неко ко се представио као возач њеног ујака док је у ноћи отмице Ванситартова убијена ударцем врећом песка у сали за физичко.

Док су многе девојке одвођене кућама, Џулија је истражила Џениферин рекет и пронашла прокријумчарене драгуље у шупљини у дршци. Када је неко покушао да уђе у њену собу током ноћи, она је брзо побегла из школе да исприча своју причу Херкулу Поароу, пријатељу своје мајке. Дошавши у Медоубенк да истражи убиства, Поаро сазнаје да је Бланшова недавно убијена врећицом песка. Полиција сумња да је знала идентитет убице и покушала да га уцени. Разговарајући са Булстродовом, Поаро сазнаје да је она веровала да је Џулијина мајка госпођа Апџон, која је током рата радила у војној обавештајној служби, видела некога у школи кад је био родитељски састанак кога се сетила да је видела пре петнаест година.

Поаро на крају открива свима да је Шајста која је ишла у Медоубенк била лажна. Праву Шајсту је отела скупина која је тражила Али Јусуфове драгуље. Када их преваранткиња није пронашла, скупина ју је извукла из школе пре него што је ујак праве Шајсте стигао да је разоткрије. Поаро на кратко усредсређује пажњу на госпођицу Рич као могућу осумњичену како би могао да обмане правог убицу. Поаро открива да је Спрингерова убијена јер је ухватила убицу док је тражио рекет. Бланшова је убијена због покушаја уцене убице у вези са убиством Спрингерове.

Затим је Поаро преко госпође Апџон раскринкао Шапландову као немилосрдну шпијунку познату под кодним именом "Анхелика де Торедо". Ен Шапланд је била у Рамату три месеца раније и она је видела како је Ролинсон сакрио драгуље у Џениферин рекет. Пре него што је Шапландова ухапшена, она је покушава да устрели госпођу Апџон. Булстродова је покушала да је заштити, али је Чедвикова брже улетела како би заштитила обе и смртно је рањена. Шапландова је разоружана и одведена. Поаро тада открива да друго убиство није дело Шапландове. Иако је Шапландова убила мадмоазел Бланш на исти начин на који је убијена Ванситартова, Шапландова је имала покриће као стена за убиство Ванситартове. То убиство је починила Чедвикова која је била љубоморна на Ванситартову као изабрану наследницу Булстродове. Чедвикова ју је пронашла у сали за физичко и ударила у налету лудила.

Након истраге, Булстродова именује Ричову за своју ортакињу и наследницу при чему су се обе усредсредиле на обнову Медоубенка и његов углед. У међувремену, Поаро предаје драгуље господину Робинсону да их испоручи једној Енглескињи која се тајно удала за Алија Јусуфа док је био студент и родила му сина. Џулија је као награду добила један драги камен.

ЛиковиУреди

  • Херкул Поаро, чувени белгијски детектив
  • Инспектор Келси, службено лице
  • "Адам Гудмен", оперативац у Посебном огранку, ради на тајном задатку у "Медоубенку" као вртлар
  • Онорија Булстрод, директорка средње женске школе "Медоубенк"
  • Ен Шапланд, тајница госпођице Булстрод
  • Елспет Џонсон, настојница
  • Госпођица Чедвик, дугогодишња професорка математике која је помогла у оснивању "Медоубенка"
  • Елинор Ванситарт, професорка која је требало да наследи госпођицу Булстрод
  • Грејс Спрингер, професорка физичког васпитања
  • Анжел Бланш, професорка француског језика која је користила пасош и препоруке своје покојне сестре како би добила посао у тој доброј школи.
  • Ајлин Рич, професорка
  • Госпођица Блејк, професорка
  • Госпођица Роуан, професорка
  • Краљевкиња Шајста, рођака покојног краљевићаа Али Јусуфа од Рамата
  • Краљевић Али Јусуф, наследни шеик од Рамата
  • Боб Ролинсон, лични пилот краљевића од Рамата (и најбољи пријатељ)
  • Џенифер Сатклиф, сестричина Боба Ролинсона и ученица у "Медоубенку". Ћерка Џоан и Хенрија Сатклифа
  • Леди Вероника Карлтон-Сендвејс, ометајућа и опојна мајка две близнакиње уписане у школу
  • Џоан Сатклиф, сестра Боба Ролинсона и Џениферина мајка
  • Хенри Сатклиф, Џоанин супруг и Џениферин отац
  • Џулија Апџон, ученица у "Медоубенку" и Џениферина пријатељица
  • Госпођа Апџон, Џулијина мајка и бивша агенткиња британске обавештајне службе
  • Пуковник Еферм Пајквеј, виша особа у Посебном огранку и претпостављени Адама Гудмена
  • Џон Едмундсон, члан Министарства спољних послова и трећи тајник британског посланства у Рамату у време револуције.
  • Дерек О'Конор, члан Министарства спољних послова
  • "Господин Робинсон", лик из сенке од значаја за међународне послове
  • Денис Ратбон, дечко Ен Шапланд
  • Џорџ, Поароов батлер
  • Бригс, вртлар

Књижевни значај и пријемУреди

Морис Ричардсон из часописа Посматрач је 8. новембра 1959. године рекао: "Лепи школски призори са лажним шеицима који се вози ружичастим Кадилаком који размажену ћерку шаље на образовање Остином. То је далеко од старинске Кристијеве, али ћете желети да знате о чему се ради."[3]

Роберт Барнард: "Позадина средње женске школе изненађујуће добро урађена хумором и неким либералним спољним изгледом. Неки елементи подсећају на Госпођицу Пим Џозефин Теј. Пошто има међународне размере и шпијунски заплет, роман није могао да буде класични детективски. Прилично типичан пример лабавијег и опуштенијег стила Кристијеве."[4]

Помињања и алудирањаУреди

Помињање других делаУреди

У III делу 17. поглавља романа, Џулија каже Поароу да јој је о њему причала Морин Самерхејс у чијој је прилично трошној кући био приморан да борави током случаја из романа Смрт госпође Мекгинти.

Помињања у другим делимаУреди

Лик „госпођице Булстрод” се помиње у каснијем роману о Поароу са снажним школским заплетом Ноћ вештица.

Помињање правих повесних, земљописних и
догађаја из времена када је роман објављен
Уреди

У II делу 13. поглавља романа помиње се позната британска глумица и комичарка Џојс Гренфел. Гренфелова се 1957. године појавила у филму Плаво убиство у Сент Тринијану, комедији смештеној у женску школу са заплетом у који су укључени крађа драгуља и страни краљевић.

Место измишљеног Раматског шеикства није откривено у роману, али по неким наговештајима (близина Адена и планина) вероватно је да је Рамат био једно од бројних кнежевина јужног Јемена које је још постојало у време када је књига завршена. Шеик Али Јусуф из Рамата завршио је неименовану енглеску државну школу. Агата Кристи провела је доста времена у Ираку чији је последњи краљ Фејсал II завршио школу "Харо".

ЕкранизацијаУреди

БританскаУреди

Рома нје екранизован као епизода серије Поаро 28. септембра 2008 са Дејвидом Сачетом у насловној улози. У епизоди су такође играли и Харијет Волтер као госпођица Булстрод, Наташа Литл као Ен Шапланд, Клер Скинер као госпођица Рич, Сузан Вулдриџ као госпођица Чедвик, Миранда Рејсон као мадмоазел Бланш, Елизабет Берингтон као госпођица Спрингер, Кејти Лонг као Хсу Ван Таи, Раџи Џејмс као краљевић Али Јусуф и Адам Кросдел као Адам Гудмен. Сценарио је писао Марк Гетис, а време радње екранизације померено је у 30-те како би се подударало са телевизијском серијом па су тиме су многи делови романа са радњом у Египту и на Блиском истоку, као и они везани за британску тајну службу морали бити измењени или уклоњени. Због тога екранизација садржи значајан број промена у радњи:

  • Ликови госпођице Ванситарт, Хенрија Сатклифа, пуковника Ефрема Пајквеја, Џона Едмундсона, Дерека О'Конора, "господина Робинсона", Денис Ратбона, госпођица Роуан и Поароов батлер Џорџ су избачени из приче. Због избацивања госпођице Роуан, у сали за физичко је врећицом песка у главу ударена госпођица Рич, али је преживела напад.
  • Поаро је стари пријатељ госпођице Булстрод и посећује школу као гостујући предавач на додели награда. Након прославе, он пристаје да остане да помогне Булстродовој да одреди ко би требало да је наследи када оде у пензију па је због тога био присутан када се убиство Спрингерове догодило, а Џулија је дошла у његову собу када је пронашла прокријумчарене драгуље.
  • Ролинсон и Али Јусуф погинули су у пуцњави током револуције, а не у паду ваздухоплова који је изазван саботажом. Сви драгуљи који су прошверцовани су рубини.
  • Лик Грејс Спрингер је више мучитељски и насилнички, а има и навику да уцењује. Шапландова ју је убила копљем, а не пиштољем. Откривено је да је госпођица Блејк била једна од њених жртава.
  • Родитељима Џенифер Сатклиф проваљено је у кућу пре почетка новог полугодишта. И сама Џенифер је пажљивија и више се занима за целу ствар док је рекет мењала пре убиства Спрингерове, а замењени је украден после.
  • Чедвикове је постала љубоморна на госпођицу Рич када је сазнала за Булстродину потрагу за наследницом па ју је нападне у сали за физичко у живчаном растројству када ју је затекла како тражи доказе о Шајстиној "отмици". Ричова је имала потрес мозга.
  • Гудмен је био принуђен да открије ко је и Поароу и полицији када су га довели на саслушање.
  • По завршетку случаја, Поаро преузима бригу о драгуљима како би их вратио Министарству спољних послова и правој краљевкињи Шајсти. Међутим, тајно оставља један Џулији у кесици гумених бомбона пре него што је отишао.

Снимање се одвијало првенствено у Џојсиној шумици у Нетлбеду у Оксфордширу[5] док су неки кадрови снимани у мермерној дворани у згради "Елведен".[5]

ФранцускаУреди

Роман је екранизован као пета епизода француске телевизијске серије Мала убиства Агате Кристи. Епизода је први пут емитована 2010. године.

Спољашње везеУреди

  1. ^ а б Peers, Chris; Spurrier, Ralph; Sturgeon, Jamie; Foord, Peter; Williams, Richard (март 1999). Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Second изд.). Dragonby Press. стр. 15. ISBN 978-1871122138. 
  2. ^ а б Marcus, J S (мај 2007). „American Tribute to Agatha Christie: The Golden Years: 1953 - 1967”. Приступљено 3. 8. 2018. 
  3. ^ The Observer, 8 November 1959 (p. 23)
  4. ^ Barnard, Robert. A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie – Revised edition (p. 190). Fontana Books, 1990; ISBN 0-00-637474-3
  5. ^ а б „Elveden Hall (Elvedon Hall), Suffolk, England”. Dicamillo British & Irish Country Houses. Boston. Приступљено 19. 5. 2021.