Википедија

Машинска школа „Радоје Дакић”

(преусмерено са Машинска школа Радоје Дакић Раковица)

Машинска школа „Радоје Дакић” је средња школа на општини Раковица у Београду. Налази се у улици Мишка Крањца 17.

Машинска школа „Радоје Дакић”
Типдржавна
Основана1963.[1]
ЛокацијаМишка Крањца 17
Раковица, Београд
ДржаваСрбија Србија
ДиректорБојана Стевановић[2]
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Историјат уреди

Машинско-школски центар „Радоје Дакић“ је отпочео рад школске 1963/64. године, пошто је Народни одбор општине Чукарице донео одлуку о настанку школе. На овом подручију је егзистирало више школа истог или сличног образовног профила, те је створена повољна подлога да се у састав Центра споје две школе:

  • Техничка школа „Радоје Дакић“ и
  • Металопрерађивачка школа са практичном обуком „Радоје Дакић“.

Центар је преузео сва њихова права и обавезе, сва средства и сво особље. На тај начин је створен јак Школски центар који је у то време имао два Одсека:

  1. машинске техничаре из редова омладине и одраслих
  2. квалификоване раднике из редова омладине, а по потреби и захтевима привредних организација.

Стручни кадар је бројао око педесет запослених, а у прву годину ова школа је уписала 364 ученика. Сваке године се радило на опремању и осавремењивању школског простора, а све то је праћено са све већим бројем уписаних ученика из године у годину. Радионица, која се и данас налази на истом простору, изграђена је 1966. године и опремљена је и спремна за практично усавршавање младих људи.

Из ове школе изашло је много интелектуалаца који су свој траг оставили у свим областима научног, културно-уметничког, политичког и друштвеног стваралаштва, као што су: др.проф. Ташко Манески, др.проф. Драган Милутиновић, др.проф. Мићо Ољача, државни репрезентативац у ватерполу Данило Икодиновић, државни репрезентативац у фудбалу Ивица Илиев и многи други.[3]

Крајем деведесетих година 20. века, Школа се проширила и на електро струку (која је некад и постајала у њеном зачетку) за образовне профиле трећег степена:

  • аутоелектричар и
  • електромеханичар за термичке и расхладне уређаје;

као и четворогодишњег образовања:

  • електротехничар рачунара.[3]

Школа данас уреди

Данас се практична настава одвија у сарадњи са бројним привредним субјектима у граду, али и у школским лабораторијама, радионицама и кабинетима који су опремљени савременом опремом. О савремнности опреме у кабинетима говори и податак да су и студенти (са одређених смерова) Електротехничког факултета имали могућност обављања кабинетских вежби. Од 2000. године па до данас, школа је увела неколико нових смерова који прате раст и развој технике, пре свега компјутерске технологије. За ученике на производној пракси одређује се инструктор који прати рад и понашање ученика, прегледа и оцењује њихов рад и стара се о реализацији овог вида практичне наставе.

Будући ученици уписују један од смерова из 2 подручја рада:

  1. машинство и обрада метала и
  2. електротехника.[3][1]

Школа је организована и за рад са ванредним ученицима трећег и четвртог степена, као и за преквалификације. За ове ученике организована је инструктивно-консултантска настава, као и полагање испита у пет испитних рокова, предвиђених Законом о средњој школи.[4][3]

Смерови у школи уреди

  • Техничар за роботику
  • Техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина (4 године)
  • Техничар за мехатронику (4 године)
  • Електротехничар рачунара (4 године)
  • Електромеханичар за термичке и расхладне уређаје (3 године)
  • Машински техничар за компјутерско конструисање – дуално (4 године)
  • Механичар моторних возила – дуални профил (3 године).[5][1]

Мисија уреди

Мисија школе је да обезбеди подстицајну средину за лични и професионални развој ученика (уз стално иновирање образовних профила, праћење развоја науке, технологије и потреба привреде), који ће у складу са својим могућностима, интересовањима и потребама радног окружења, развијати знања и вештине потребне за наставак школовања или укључивање у свет рада, у односу на свој образовни профил.[6]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Back to homepage Mašinska škola “Radoje Dakić” – Beograd (Rakovica)”. srednjeskole.edukacija.rs. Приступљено 9. 3. 2020. 
  2. ^ „Запослени”. msradojedakic.edu.rs. Приступљено 9. 3. 2020. 
  3. ^ а б в г „Историјат школе”. msradojedakic.edu.rs/историјат/. Приступљено 9. 3. 2020. 
  4. ^ „МАШИНСКА ШКОЛА „РАДОЈЕ ДАКИЋ“”. msradojedakic.edu.rs. Приступљено 9. 3. 2020. 
  5. ^ „Смерови”. msradojedakic.edu.rs/смерови/. Архивирано из оригинала 15. 08. 2020. г. Приступљено 9. 3. 2020. 
  6. ^ „Развојни план школе” (PDF). msradojedakic.edu.rs. Приступљено 9. 3. 2020. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Машинска_школа_„Радоје_Дакић”&oldid=26932102”