Отворите главни мени

Машо Врбица (*село Врба у Његушима 1833. — Бања Лука 1898.) је црногорски војвода.

Машо Врбица
Maso Vrbica 1876.png
Машо Врбица (1876)
Датум рођења1833.
Место рођењаВрба
Датум смрти1898.
Место смртиБања Лука

Завршио је Артиљеријску школу у Санкт Петербургу, а после повратка у Црну Гору постављен за његушког капетана. У црногорској војсци организовао артиљерију, којом је командовао у бици на Граховцу 1858. и у црногорско-турском рату 1862.

За војводу је постављен 1875. Био је делегат Црне Горе при српској Врховној команди у Српско-турском рату 1876-77 и командовао летећим црногорским кором у борбама код Алексинца и Делиграда.

Као министар унутрашњих дела 1877. командовао је делом снага у нападу на Никшић, заузео Требјешку главицу, одакле је артиљеријом подржао напад на град, а 1878. командовао је колоном која је преко Сутомора нападала Бар.

Био је члан Уједињене омладине српске.

Јосеф Холечек у књизи "Црна Гора у миру", износи неколико података о Врбици, углавном у негативном свјетлу. Забранио је слање приватних писама куриром, јер је сумњиву пошту отварао, па су Црногорци мало користили поштанске услуге. При прослави рођења првенца кнеза Николе, Данила, срушио је једном сиромаху кућу топом, да испробају топ, а касније ће му о трошку државе направити нову кућу. У Бару је преварио једног произвођача уља, и присвојио себи његову фирму, а касније је и ослобођен оптужби за тај криминални акт. Ипак је касније отпуштен из црногорских државних служби. Од Холечека је описан, по казивању других људи, као грамзив и без идеја које воли да краде и представња као своје. Прва шпекулација са јавним радовима била му је око изградње моста на Зети код Данилова града. Први је мост вода однела, па се градио други. Требало је да радницима плаћа дневно два цванцика, а исплаћивао је само један. Други је стављао себи у џеп. Сметао му је књажев поштени секретар, па га је навео на крађу, да задрже за себе дукате које је рускци цар поклонио перјаницима. Секретар им је дао мање износе, а Врбица је превару одмах разгласио међу перјаницима. Ватрено се залагао да Херцеговина припадне Аустрији, и да је Црна Гора не може бранити због исцрпљености. Тиме је Аустрији учинио огромну услугу, а Беч му је школовао оба сина. Увео је проституцију на Цетињу наговоривши жену покојног пријатеља да две сиромашне ћерке жртвују част због домовине, која треба у главном граду да има куплерај, као и сви други градови. Књаз Никола му је припремио превару, да се открије његова похлепа и непоштење. Присвојио је себи злато које је припадало Николи, и пред свима се то открило. Никола је наговорио једног златара да му однесе злато непозантог поријекла, а овај га је себи присвојио. Када су се суочили пред Николом, сви су знали праву истину сем Врбице, да је то подметнуто њему.