Медошевац (Лазаревац)

Медошевац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 642 становника.

Медошевац
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Пад 642
Географске карактеристике
Координате44°25′19″ СГШ; 20°18′10″ ИГД / 44.421833° СГШ; 20.302833° ИГД / 44.421833; 20.302833Координате: 44°25′19″ СГШ; 20°18′10″ ИГД / 44.421833° СГШ; 20.302833° ИГД / 44.421833; 20.302833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина158 м
Медошевац на мапи Србије
Медошевац
Медошевац
Медошевац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

ИсторијаУреди

Медошевац се налази североисточно од Лазаревца. За време аустријске владавине ово се насеље помиње као насељено место под именом Medoschevaz (1718-39. г.). Помиње се касније у арачки списковима. Године 1818. Медошевац је припадао Кнежини Гошњића и имао је 20 кућа, а 1822. године је припадао Кнежини Станоевића и имао 176 кућа са 838 становника.

У старије породице убрајају се: Миољћићи и Суботићи (Кумрићи)старином из Сјенице; Воиновићи и Тошићи чији су преци дошли из Херцеговине; Терзићи, Милутиновићи, Јакетићи и Гавриловићи (Јосиповићи) старином из Босне итд. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

ДемографијаУреди

У насељу Медошевац живи 697 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (36,9 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 299 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.292
1953. 1.376
1961. 1.548
1971. 1.725
1981. 1.846
1991. 1.095 1.084
2002. 925 962
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
845 91,35 %
Роми
  
60 6,48 %
Југословени
  
2 0,21 %
Буњевци
  
1 0,10 %
непознато
  
15 1,62 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци су узети из описа Медошевца од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везеУреди