Мемфис (Египат)
Мемфис или Менефер (арап. مَنْف Manf грч. Μέμφις) била је древна престоница прве номе Доњег Египта и Старог краљевства[1] од његовог оснивања до око 1300. године п. н. е.[2] Његово египатско име било је Инеб Хеџ - „Беле зидине“. Назив Мемфис је настао од грчког назива за пирамиду Ман-нефер коју је саградио фараон Пепи I (6. династија). Његове рушевине се налазе у близини данашњег града Мит Рахина, 20 km (12 ми) јужно од Гизе у ширем Каиру, у Египту.
Мемфис | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Мемфис и његова некропола - подручје пирамида од Гизе до Дахшура |
Место | Гиза, Египат |
Координате | 29° 51′ 15″ С; 31° 15′ 34″ И / 29.85412° С; 31.25934° И |
Површина | 15.516 ha (1,6701×109 sq ft) |
Укључује | |
Критеријум | културна: i, iii, vi |
Референца | 86 |
Упис | 1979. (3. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/86 |
Према легендама које је почетком трећег века пре нове ере пренео Манетон, свештеник и историчар који је живео у Птоломејском краљевству током хеленистичког периода древног Египта, град је основао краљ Менес. То је био главни град древног Египта (Кемет или Кумат) током Старог краљевства и остао је важан град током историје старог Египта.[3][4][5] Град је заузимао стратешки положај на ушћу делте Нила и био је дом ужурбаних активности. Његова главна лука, Перу-нефер, имала је велику густину радионица, фабрика и складишта која су дистрибуирала храну и робу широм древног краљевства. Током свог златног доба, Мемфис је напредовао као регионални центар за привреду, трговину и религију.
Веровало се да је Мемфис под заштитом бога Птаха, заштитника занатлија. Његов велики храм, Хут-ка-Птах (што значи „Ограђивање душе Птаха”), био је једна од најпроминентнијих грађевина у граду. Верује се да је име овог храма, које је Манетон на грчки превео као Aἴγυπτoς (Ai-gy-ptos), етимолошка основа модерног имена Египат.
Историја Мемфиса блиско је повезана са историјом саме земље. Верује се да је до његовог коначног пада дошло због губитка економског значаја у касној антици, након успона приморске Александрије. Његов верски значај умањио се након напуштања старе религије у складу са Солунским едиктом (380. године), који је никејско хришћанство учинио једином религијом Римског царства.
Данас рушевине бившег главног града нуде фрагментиране доказе о његовој прошлости. Заједно са комплексом пирамида у Гизи, они су чувају као Локација светска баштина од 1979.[6] Локација је отворена за јавност као музеј на отвореном.
Топонимија
уреди
| ||||||
Мемфис (mn nfr) | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
на египатским хијероглифима |
Мемфис је током своје историје од скоро четири миленијума имао неколико имена. Његово староегипатско име било је Инибу-хеђ (𓊅𓌉, у преводу „бели зидови“[7][8]).[9]
Због своје величине град је постао познат и по разним другим именима која су била имена квартова или округа који су у једном или другом тренутку уживали значајну важност. На пример, према тексту из првог прелазног периода,[10] био је познат као Дјед-Сут („вечна места“), што је назив пирамиде Тети.[11]
У једном тренутку град се називао Анк-Тави (што значи „Живот две земље”), наглашавајући стратешки положај града између Горњег Египта и Доњег Египта. Сматра се да ово име датира из Средњег краљевства (око 2055–1640. п. н. е.), и често се налази у древним египатским текстовима.[12] Неки научници сматрају да је ово име било подручје које је садржало свето дрво, западни део града који се налазио између великог храма Птах и некрополе у Сакари.[13]
Галерија
уреди-
Музејски радник у процесу чишћења колоса Рамзеса II
-
Приказ Птаха пронађен на зидовима Хаторског храма
-
Алабастерна сфинга пронађена изван храма Птах
-
Кип Рамзеса II у музеју на отвореном
-
Крупни план сфинге испред Птаховог храма
-
Колос Рамзеса II
Референце
уреди- ^ „TM Places”. www.trismegistos.org. Приступљено 2019-11-16.
- ^ P. Tallet, D. Laisnay: Iry-Hor et Narmer au Sud-Sinaï (Ouadi 'Ameyra), un complément à la chronologie des expéditios minière égyptiene, in: BIFAO 112 (2012), 381–395, available online
- ^ Bard, Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt, p. 694.
- ^ Meskell, Lynn (2002). Private Life in New Kingdom Egypt. Princeton University Press, p.34
- ^ Shaw, Ian (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press, p.279
- ^ „Memphis and its Necropolis – the Pyramid Fields from Giza to Dahshur”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 7. 9. 2021.
- ^ M. T. Dimick retrieved 14:19GMT 1.10.11
- ^ Etymology website-www.behindthename.com retrieved 14:22GMT 1.10.11
- ^ National Geographic Society: Egypt's Nile Valley Supplement Map, produced by the Cartographic Division.
- ^ Hieratic Papyrus 1116A, of the Hermitage Museum in Saint Petersburg; cf Scharff, Der historische Abschnitt der Lehre für König Merikarê, p.36
- ^ Montet, Géographie de l'Égypte ancienne, (Vol I), pp. 28–29.
- ^ Najovits, Simson R. Egypt, trunk of the tree: a modern survey of an ancient land (Vol. 1–2), Algora Publishing, p171.
- ^ Montet, Géographie de l'Égypte ancienne, (Vol I), p. 32.
Литература
уреди- Herodotus, The Histories (Vol II).
- Diodorus Siculus, Bibliotheca historica, (Vol I).
- Strabo, Geographica, Book XVII: North Africa.
- Suetonius, The Twelve Caesars, Part XI: Life of Titus.
- Ammianus Marcellinus; translation by C.D. Yonge (1862). Roman History, Book XXII. London: Bohn. стр. 276—316.
- Jean de Thévenot (1665). Relation d'un voyage fait au Levant. Paris: L. Billaine.
- Government of France (1809–1822). Description de l'Égypte. Paris: Imprimerie impériale.
- Champollion, Jean-François (1814). L'Égypte sous les Pharaons. Paris: De Bure.
- Champollion, Jacques-Joseph (1840). L'Égypte Ancienne. Paris: Firmin Didot Frères.
- Lepsius, Karl Richard (1849—1859). Denkmäler aus Aegypten und Aethiopien. Berlin: Nicolaische Buchhandlung.
- Ramée, Daniel (1860). Histoire générale de l'architecture. Paris: Amyot.
- Joanne, Adolphe Laurent; Isambert, Émile (1861). Itinéraire descriptif, historique et archéologique de l'Orient. Paris: Hachette.
- Brugsch, Heinrich Karl (1862). Collection of Egyptian monuments, Part I. Leipzig: J.C. Hinrichs.
- Mariette, Auguste (1872). Monuments divers collected in Egypt and in Nubia. Paris: A. Franck.
- Maspero, Gaston (1875). Histoire des peuples de l'Orient. Paris: Hachette.
- Maspero, Gaston (1902). Visitor's Guide to the Cairo Museum. Cairo: Institut Français d'Archéologie Orientale.
- Jacques de Rougé (1891). Géographie ancienne de la Basse-Égypte. Paris: J. Rothschild.
- Breasted, James Henry (1906—1907). Ancient Records of Egypt: Historical Documents from the Earliest Times to the Persian Conquest. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-8160-4036-0.
- Petrie, W.M. Flinders, Sir (1908). Memphis I. British School of Archaeology; Egyptian Research Account.
- Petrie, W.M. Flinders, Sir (1908). Memphis II. British School of Archaeology; Egyptian Research Account.
- Petrie, W.M. Flinders, Sir (1910). Maydum and Memphis III. British School of Archaeology; Egyptian Research Account.
- Al-Hitta, Abdul Tawab (1955). Excavations at Memphis of Kom el-Fakhri. Cairo.
- Anthes, Rudolf (1956). A First Season of Excavating in Memphis. Philadelphia: University of Philadelphia.
- Anthes, Rudolf (1957). Memphis (Mit Rahineh) in 1956. Philadelphia: University of Philadelphia.
- Anthes, Rudolf (1959). Mit Rahineh in 1955. Philadelphia: University of Philadelphia.
- Badawy, Ahmed (1956). Das Grab des Kronprinzen Scheschonk, Sohnes Osorkon's II, und Hohenpriesters von Memphis. Cairo: Annales du Service des Antiquités de l'Égypte, Issue 54.
- Montet, Pierre (1957). Géographie de l'Égypte ancienne, (Vol I). Paris: Imprimerie Nationale.
- Goyon, Georges (1971). Les ports des Pyramides et le Grand Canal de Memphis. Paris: Revue d'Égyptologie, Issue 23.
- Löhr, Beatrix (1975). Aḫanjāti in Memphis. Karlsruhe.
- Mahmud, Abdullah el-Sayed (1978). A new temple for Hathor at Memphis. Cairo: Egyptology Today, Issue 1.
- Meeks, Dimitri (1979). Hommage à Serge Sauneron I. Cairo: Institut Français d’Archéologie Orientale.
- Crawford, D.J.; Quaegebeur, J.; Clarysse, W. (1980). Studies on Ptolemaic Memphis. Leuven: Studia Hellenistica.
- Lalouette, Claire (1984). Textes sacrés et textes profanes de l'Ancienne Égypte, (Vol II). Paris: Gallimard.
- Jeffreys, David G. (1985). The Survey of Memphis. London: Journal of Egyptian Archaeology.
- Tanis: l'Or des pharaons. Paris: Association Française d’Action Artistique (1987).
- Thompson, Dorothy (1988). Memphis under the Ptolemies. Princeton: Princeton University Press.
- Málek, Jaromir (1988). A Temple with a Noble Pylon. Archaeology Today.
- Baines, John; Málek, Jaromir (1980). Cultural Atlas of Ancient Egypt . Oxfordshire: Andromeda. ISBN 978-0-87196-334-5.
- Alain-Pierre, Zivie (1988). Memphis et ses nécropoles au Nouvel Empire. Paris: French National Centre for Scientific Research.
- Sourouzian, Hourig (1989). Les monuments du roi Mérenptah. Mainz am Rhein: Verlag Philpp von Zabern.
- Jones, Michael (1990). The temple of Apis in Memphis. London: Journal of Egyptian Archaeology (Vol 76).
- Martin, Geoffrey T. (1991). The Hidden Tombs of Memphis. London: Thames & Hudson.
- Maystre, Charles (1992). The High Priests of Ptah of Memphis. Freiburg: Universitätsverlag.
- Cabrol, Agnès (2000). Amenhotep III le magnifique. Rocher: Editions du Rocher.
- Hawass, Zahi; Verner, Miroslav (2003). The Treasure of the Pyramids. Vercelli.
- Grandet, Pierre (2005). Le papyrus Harris I (BM 9999). Cairo: Institut Français d’Archéologie Orientale.
- Sagrillo, Troy (2005). The Mummy of Shoshenq I Re-discovered?. Göttingen: Göttinger Miszellen, Issue 205. стр. 95—103.
- Bard, Katheryn A. (1999). Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. London: Routledge.