Место под сунцем (књига)

Место под сунцем (фр. La Place) књига француске књижевнице, добитнице Нобелове награде за књижевност 2002. године, Ани Ерно (фр. Annie Ernaux), објављена 1983. године. [1]Српско издање објавила је издавачка кућа Просвета из Београда 1997. године, у преводу Наде Бојић.[2]

Место под сунцем
Насловна страна српског издања књиге Место под сунцем, 1997. година
Настанак и садржај
Ориг. насловLa Place
АуторАни Ерно
Земља Француска
Језикфранцуски
Жанр / врста делароман
Издавање
Датум1983
Превод
ПреводилацНада Бојић

Аутор књиге

уреди

Ани Ерно (1940) је француска књижевница и професор књижевности рођена у једном градићу у Нормандији где је провела своје детињство и младост. Потиче из радничке породице. Завршила је два факултета: Универзитет у Руану и Универзитет у Бордоу. Дуги низ година радила је као професор. Књижевну каријеру започела је 1974. године романом Les Armoires Vides (Празни ормани). [3]До сада је написала више од 20 књига. Већина књига су веома кратке и бележе догађаје из њеног живота и живота људи око ње.[4]

О књизи

уреди

Књига Место под сунцем говори о ауторкином оцу који никада није ушао у музеј, није читао новине, ишао у библиотеку. Прича о човеку који је био скроман трговац и који се надао да ће његова ћерка захваљујући студијима, живети боље од њега и мајке. Ауторка овом књигом одбија да заборави своје порекло. Пишући о животу својих родитеља, очевој смрти, удаљавању од њих током студија, признаје да су јој управо они обезбедили њено мало место под сунцем.[5][1]

Види још

уреди

Награде

уреди

Роман Место под сунцем је 1974. године добио француску књижевну награду "Ренодо".[5]

Референце

уреди
  1. ^ а б „La place”. goodreads.com. Приступљено 7. 10. 2022. 
  2. ^ „Место под сунцем / Ани Ерно”. plus.cobiss.net. Приступљено 7. 10. 2022. 
  3. ^ „Ko je Ani Erno, dobitnica Nobelove nagrade za književnost: Čita Danila Kiša i Mirka Kovača”. danas.rs. Приступљено 7. 10. 2022. 
  4. ^ „Nobelova nagrada za književnost francuskoj autorki Ani Erno”. slobodnaevropa.org. Приступљено 7. 10. 2022. 
  5. ^ а б Ерно, Ани (1997). Место под сунцем. Београд: Просвета. стр. корице књиге.