Метаболизам првог пролаза

Метаболизам првог пролаза се односи на метаболизам коме подлеже лек при пероралној примени. Све супстанце ресорбоване у танком цреву и већем делу дебелог црева укључују се у крвоток путем хепатичне вене, при чему прво пролазе кроз јетру, подлежући метаболизму под дејством ензима присутних у јетри. Данас се сматра да у метаболизму првог пролаза поред ензима јетре учествују и ензими ентероцита.

Метаболизам првог пролаза може за последицу имати инактивацију лека или активацију пролека, па се у зависности од потребе тежи његовом заобилажењу (парентералном применом) или употреби.

Метаболизам перорално и дубоко ректлно примењеног лека смањује системску биорасположивост лека, и представља једно од објашњења за квантитативне и квалитативне разлике у времену полуелиминације и метаболизму истог лека унетог per os и интравенски.

Вена портаУреди

 
Систем вене порте и њен однос са системом органа за варење.

Осим последње трећине правог црева, сва крв се из желуца, танког и дебелог црева улива у хепатичну вену. Главни физиолошки смисао овакве организације крвотока јесте пречишћевање крви од потенцијално штетних материја (отуд ранији назив детоксикација) и обрада хранљивих материја од стране ензима јетре. Ови ензими делују, између осталог, и на лекове, третирајући их као стране супстанце које треба елиминисати, односно превести у нешкодљиве (у овом случају и неефикасне) метаболите. Ипак, метаболизам лекова не иде нужно ка стварању неактивних метаболита па се термин детоксикација сматра опсолентним.

Ректална применаУреди

Још увек није сигурно какав је значај ректалне примене лекова за избегавање метаболизма првог пролаза. Из ректума крв одводе 3 хемороидалне вене: горња у хепатичну вена, а средња и доња директно у системски крвоток, али међу њима постоје бројне анастомозе. Због тога се сматра да ректална апликација представља комбинацију оралне и парентералне примене.

Лекови који подлежу метаболизму првог пролазаУреди

У различитом степену метаболизму првог пролаза (између осталог) подлежу:

Да би се елиминисао утицај ефекта првог пролаза потребно је применити више возе, неки парентерални пут или превести ове лекове у пролек.

ЗначајУреди

Значај ефекта првог пролаза зависи од метаболичког капацитета ензима, брзине метаболизма и брзине ресорпције. Ако је доза лека мала, а капацитет и брзина метаболизма велики, велик део лека се метаболише и биорасположивост се значајно смањује. Са повежањем дозе може доћи до сатурације ензима што доводи до повећања биорасположивости.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. Милена Покрајац: Фармакокинетика, Београд. 2002. ISBN 978-86-902551-4-6

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).