Мет Доерти (енгл. Matt Doherty; рођен 16. јануар 1992) је ирски професионални фудбалер који игра на позицији десног бека за енглески клуб Тотенхем Хотспер и репрезентацију Републике Ирске.

Мет Доерти
Matt Doherty (cropped).jpg
Доерти у дресу Вулверхемптона 2017-те
Лични подаци
Пуно име Метју Џејмс Доерти (Matthew James Doherty)
Датум рођења (1992-01-16)16. јануар 1992.(29 год.)
Место рођења Сордс, Даблин,  Ирска
Висина 1,86 m
Позиција Десни Бек
Клупске информације
Тренутни клуб
ФК Тотенхем хотспер
Број 2
Јуниорска каријера
2009.—2010. Бохимијан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010.—2020. ФК Вулверхемптон вондерерси 260 (20)
2012. ФК Хибернијан (позајмица) 13 (2)
2012.—2013. ФК Бери (позајмица) 17 (1)
2020.— ФК Тотенхем хотспер 6 (0)
Репрезентативна каријера
2018.— Ирска 16 (1)

Доерти је 2010. потписао за Вулверхемптон вондерерсе, који је током предсезоне играо са својим ирским клубом Бохимијан. Стекао је сениорско фудбалско искуство са позајмицама у Хибернијан-у, и Бери-у, пре него што је почео редовно да учествује у првом тиму Вукова. Доерти је требало да буде играч Вукова десет година (2010–2020) и упише 302 наступа за клуб у свим такмичењима. Након што је представљао Репрезентацију Републике Ирске до 21 године, Доерти је примио први позив у сениорски тим Републике Ирске 2016. године.

Клупска каријераУреди

Вулверхемптон вондерерсиУреди

Доерти је био примећен од стране Вулверхемптона док је играо за Бохимијан у пред сезонску утакмицу против њих Јула 2010.[1] Упркос томе што никада није играо прву екипу за Бохс, позван је на суђење и убрзо је потписао двогодишњи уговор (са опцијом наредне године) да се пресели у енглески клуб за пријављену накнаду од 75.000 £.[2][3]

Дефанзивац је дебитовао у Вуковима 8. јануара 2011. у ФА купу против Донкастер роверс-а.[4]

У јануару 2012. Доерти је позајмљен клубу Шкотске Премијер Лиге Хибернијан за други део сезоне 2011–12. Овде је играо у свакој одбрамбеној позицији, мада је преференција била десни бек.[5] Након што је дебитовао у победи од 1: 0 против Килмарнок-а 4. фебруара у Шкотском Купу, наставио је укупно 17 наступа за клуб, у којима је два пута постигао гол. Његова последња утакмица позајмице била је финале Шкотског купа 2012. године, против Единбурговог дерби ривала Хартс-а, где је Хибс изгубио 1–5.[6]

У октобру 2012. Доерти је поново позајмљен, придруживши се клубу Енглеске Прве Лиге Бери у тромесечном уговору.[7] Два дана касније, Доерти је дебитовао за Бери, поразом од Свиндон Таун-а од 0: 1, у првом од 22 наступа за клуб. Утврдио се у првом тиму, играјући на позицији десног бека и зарађујући похвале од менаџера Кевина Блеквола.[8][9] Међутим, финансијске невоље у Бери-у значиле су да су њихови позајмљени играчи, попут Доертија, враћени у матичне клубове у јануару 2013.[10][11]

Када је Дин Сондерс именован за менаџера Вукова у јануару 2013. године, Доерти је убрзо промовисан у редовног десног бека клуба и наступао је током последњих месеци сезоне 2012-13, док се тим неуспешно борио да избегне друго узастопно испадање.[12]

Голом Доертија против Фулама у Молињу током кампање 2015–16 додељен је најбољи гол клуба у сезони.[13]

26. септембра 2017, објављено је да је Доерти потписао нови уговор задржавајући га у Вукове до лета 2021.[14]

Пред крај кампање 2017–18, Вукови су промовисани назад у Премијер лигу након шестогодишњег одсуства.[15]

Доерти је постигао свој први гол у Премијер лиги за Вукове (на свом деветом наступу у Премијер лиги) 6. октобра 2018. у Кристал палас-у, пошто је тим победио са 1: 0.[16] Два дана касније објављено је да је Доерти освојио награду навијача за играча месеца Премијер лиге од Удружења Професионалних Фудбалера септембра 2018. године,[17] поставши тек четврти играч Ирске који је освојио ову награду у историји Премијер лиге.[18]

Доерти је постигао свој други гол у Премијер лиги за Вукове на свом 200. наступу у клубу 30. новембра 2018. године у Кардиф Сити-у у поразу од 2–1.[19]

Објављено је 15. фебруара 2019. године, да је Доерти потписао нови уговор који ће га задржати у Вулверхемптон вондерерсе до лета 2023.[20]

Доерти је постигао свој четврти гол у Премијер лиги и први гол у Премијер лиги постигнут у Молинеу, у победи Арсенала од 3: 1, првој победи Вукова против Арсенала од 1979. године, 24. априла 2019.[21]Доерти је постигао први погодак Вулверхемптон вондерерса у победи од 4: 0 у свом дебитантском наступу у европском такмичењу у квалификационом трећем колу УЕФА Лиге Европе, 1. коло, против ФК Пјунику у Јеревану, Јерменија, 8. августа 2019.[22]

Пишући у часопису "The Guardian" у децембру 2019, Паул Доил прогласио је Доертија најбољим играчем Букова ове деценије.[23] Дохерти је обележио свој 300. наступ за Волвесе (у свим такмичењима) у последњој лигашкој утакмици сезоне 2019–20 на гостовању у Челсију 26. јула 2020.[24][25]

Доертијев 302. и последњи наступ за Вукове пре преласка у Тотенхем Хотспер 30. августа 2020. године, након десет година у Вулверхемптон вондерерсе, био је са Вуковима четвртфиналу УЕФА Лиге Европе 2019–20 против Севиље 11. августа 2020.[26]

Тотенхем хотсперУреди

30. августа 2020. Доеерти је потписао уговор за Тотенхем Хотспер на четворогодишњи уговор за необјављену суму.[27] Дебитовао је 13. септембра у домаћем поразу од Евертона од 1-0.[28]

Интернационална каријераУреди

Доерти је играо за фудбалску репрезентацију Републике Ирске до 19 година. У мају 2012. године стављен је у стање приправности за млађе од 21 годину.[29]

Доерти је добио први позив у сениорски тим Републике Ирске 11. марта 2016, за ирске пријатељске утакмице против Швајцарске и Словачке.[30] У сениорском дебију дебитовао је 23. марта 2018. године у поразу од Турске од 1: 0, улазећи као замена за капитена Шејмуса Коулмана.[31] Наступио је за Ирску по први пут у стратних 11 на републичком мечу УЕФА Лиге нација са Данском у Даблину 13. октобра 2018,[32] само неколико дана након што је постао тек четврти играч Републике Ирске у историји Премијер лиге[33] да освоји награду навијача за играча месеца Премијер лиге од Удружења професионалних фудбалера.[34]

Фудбалски савез Ирске је 16. новембра 2020. објавио да је Доерти био позитиван на КОВИД-19, док је тим био на међународној паузи.[35]

Доерти је такође имао право да игра за Холандију, јер је његова мајка Холанђанка.[36]

Статистика каријереУреди

Клуб Сезона Лига Национални Куп Лига Куп Друго Укупно
Дивизија Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Вулверхемптон вондерерси 2010–11 Премијер Лига 0 0 1 0 0 0 1 0
2011–12 1 0 1 0 3 0 5 0
2012–13 Првенство 13 1 0 0 0 0 13 1
2013–14 Прва лига 18 1 0 0 1 0 1 0 20 1
2014–15 Првенство 33 0 2 0 1 0 36 0
2015–16 34 2 1 0 3 0 38 2
2016–17 42 4 3 1 2 0 47 5
2017–18 45 4 2 0 0 0 47 4
2018–19 Премијер Лига 38 4 6 4 1 0 45 8
2019–20 36 4 2 0 1 0 11 3 50 7
Укупно 260 20 18 5 12 0 12 3 302 28
Хибернијан (позајмица) 2011–12 Шкотска Премијер лига 13 2 4 0 17 2
Бери (позајмица) 2012–13 Прва лига 17 1 3 1 2 1 22 3
Тотенхем Хотспер 2020–21 Премијер Лига 6 0 0 0 0 0 7 0 13 0
Укупно 296 23 25 6 12 0 21 4 354 33

РепрезентацијаУреди

Наступи и голови за репрезентацију и године
Репрезензација Година Наступи Голови
Република Ирска 2018 5 0
2019 4 1
2020 7 0
Укупно 16 1

РеференцеУреди

  1. ^ „Wolverhampton Wanderers | News | Latest News | Latest News | A Comfortable Victory”. web.archive.org. 2010-08-20. Приступљено 2020-12-20. 
  2. ^ „Wolverhampton Wanderers | News | Latest News | Latest News | Doherty's Dream Delight”. web.archive.org. 2010-09-29. Приступљено 2020-12-20. 
  3. ^ „Doherty heads to Wolves”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  4. ^ „Doncaster 2-2 Wolves” (на језику: енглески). 2011-01-08. Приступљено 2020-12-20. 
  5. ^ „Hibs loan O'Donovan and Doherty”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  6. ^ „Doherty focused on Wolves”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  7. ^ „Bury add defender Doherty on loan”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  8. ^ „Blackwell praises young defence”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  9. ^ „Blackwell praises Bury loanees”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  10. ^ „Shakers duo back at Wolves”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  11. ^ „Bury finances concern Blackwell”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  12. ^ Howell, Bill (2013-07-12). „Matt Doherty: "I honestly think we will get promoted... automatic promotion actually.". BirminghamLive (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  13. ^ „In pictures: Matt Doherty cleans up at Wolves' end of season awards”. www.expressandstar.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  14. ^ „Doc's New Deal”. www.wolves.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  15. ^ „Wolves promoted to the Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  16. ^ „Doherty extends Wolves' unbeaten run”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  17. ^ Edwards, Joe. „Wolves' Matt Doherty voted PFA Fans' Player of the Month”. www.expressandstar.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  18. ^ „Matt Doherty becomes only the fourth Irish player to win Premier League Player of the Month”. JOE.ie (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  19. ^ „Hoilett stunner gives Cardiff victory”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  20. ^ „Coady and Doherty sign new Wolves deals”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  21. ^ Molineux, Stuart James at (2019-04-24). „Diogo Jota-inspired Wolves deal fresh blow to Arsenal’s top-four hopes”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-12-22. 
  22. ^ „Jimenez scores twice as Wolves dominate in Armenia”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  23. ^ „Premier League clubs' best players of the decade”. the Guardian (на језику: енглески). 2019-12-24. Приступљено 2020-12-22. 
  24. ^ „Chelsea beat Wolves to seal top four”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  25. ^ Edwards, Joe. „Matt Doherty living the dream with Wolves”. www.shropshirestar.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  26. ^ UEFA.com (2020-08-11). „Wolves 0-1 Sevilla: Ocampos heads late winner”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  27. ^ „Tottenham sign Doherty from Wolves”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  28. ^ „Calvert-Lewin earns Everton win at Spurs”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  29. ^ „Doherty focused on Wolves”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  30. ^ „Trio handed first Republic call-up”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  31. ^ Fennessy, Paul. „New faces fail to inspire Ireland in Turkey”. The42 (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  32. ^ Sat; Oct, 13; 2018 - 20:45 (2018-10-13). „Matt Doherty makes first start for Ireland as clash with Denmark gets underway”. Irish Examiner (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  33. ^ „Matt Doherty becomes only the fourth Irish player to win Premier League Player of the Month”. JOE.ie (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  34. ^ Edwards, Joe. „Wolves' Matt Doherty voted PFA Fans' Player of the Month”. www.expressandstar.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  35. ^ „Matt Doherty: Tottenham right-back out of Manchester City clash after contracting Covid-19 on Republic of Ireland duty”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  36. ^ Coughlan, David. „Matt Doherty interview: Football, family and the future”. Buzz.ie. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2020. Приступљено 2020-12-22. 

Спољашње везеУреди