Мехди-бегова џамија
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Место и остаци градитељске целине Мехди-бегове џамије ( Џамије на Хисетима) национални су споменик Босне и Херцеговине. Заштићени споменик налази се у Бања Луци у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Национални споменик чине џамија, џамијски харем са нишанима мезарје које се налази преко пута џамије. Мехди-бегова џамија је проглашена за национални споменик Босне и Херцеговине 6. децембра 2003. године.
| Мехди-бегова џамија Џамије на Хисетима | |
|---|---|
| Основне информације | |
| Локација | Бања Лука |
| Религија | ислам |
| Територија | Република Српска |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Година посвећења | ~ XVII век |
| Управно тело | Одбор Исламске верске заједнице Бања Луке |
Локација добра уреди
Мехди-бегова џамија налази се на левој обали реке Врбас, између Доњег и Горњег Шехера. Изграђена је у Козарској улици и под управом је Одбора Исламске верске заједнице Бања Луке. Тачна година изградње није позната. Зна се да није постојала приликом пописа у Босанском санџаку 1604. године. Претпоставља се да је саграђена почетком XVII века, јер се помиње у вакуф-намима Сефер-спахије из 1618. године. Остали историјски писани подаци о овој џамији нису познати.
Опис добра уреди
Мехди-бегова џамија је једнопросторни објекат са кровом на четири свода и мунаром направљеним од дрвета. Према подацима из 1983. године, поред ове, још седам џамија у Бања Луци је имало дрвене мунаре, а мунара Мехди-бегове џамије је била највећа. Софе, које су се налазиле испред џамије, зазидане су након завршетка Другог светског рата. Кров је направљен од дрвене конструкције и покривен са бибер црепом. Мунара је претрпела неколико измена током историје, а предратни изглед датира из обнове након разорног земљотреса који је погодио Бања Луку 1963. године.
Део џамијског харема налази се уз саму џамију, а други део смештен је преко пута улице. Уз саму Џамију се налази око 15нишана без натписа и са приметним оштећењима.
Џамија је срушена током грађанског рата у Босни и Херцеговини, 4. јула 1992. године а реконструисана и обновљена након 2000. године
Досадашња заштита добра уреди
Национални споменик није имао претходну заштиту нити се налазио у регистру културних добара. Комисија за очување националних споменика у Босни и Херцеговини је, 6. децембра 2003. године, прогласила место и остатке градитељске целине Мехди-бегове џамије ( Џамије на Хисетима) националним спомеником.
Види још уреди
Литература уреди
- 1953. Бејтић, Алија, Бања Лука под турском владавином, Архитектура и територијални развитак града у 16. и 17. вијеку, Наше старине И (Годишњак Завода за заштиту споменика културе СР Босне и Херцеговине), Сарајево.
- 1975. Бања Лука, Урбанистички план, Документација, Хисторијски развој и наслијеђе, Културно-хисторијско наслијеђе, Урбанистички завод Бања Лука.
- 1990. Хусеџиновић, Сабира, Вакуфнаме-значајни хисторијски извори за упознавање урбане топографије Бањалуке XВИ-XИX вијека, Гласник архива и Друштва архивских радника Босне и Херцеговине, год. 30, Сарајево.
- 1998. Мујезиновић, Мехмед, Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, Књига 2, Источна и централна Босна, 3. издање, Сарајево
- 1999. Бећирбеговић, Маџида, Џамије са дрвеном мунаром у Босни и Херцеговини, 2. изд., Сарајево.
- Архитектонска документација настала до 1995 (извор: цртежи преузети од Др. Сабире Хусеџиновић).
- април 2000. Елаборат Бањалучког муфтијства о стању исламске заједнице, сакралних и културних објекта и вакуфске имовине, Бања Лука.
- 2000. Опширни попис босанског санжака из 1604. године, Св. ИИИ (Назив оригинала: Дефтер-и-муфассал-и лива-и Босна цилд салис, Анкара, Тапу Кадастро, Куyûд-1 Кадîме Арşиви ТД 479), Сарајево: Бошњачки институт Зűрицх, Ођел Сарајево: Оријентални институт.
- 2003. Хусеџиновић, Сабира, елаборат о мјесту и остацима џамије на Хисетима (Мехди-бегове џамије) израђен за Комисију за очување националних споменика на основи грађе у рукопису необјављене књиге: «Документи опстанка, џамије у Бањој Луци».