Миладин Величковић Свињарев

Миладин Величковић Свињарев (Стари Бечеј, 31. март 1877Нови Сад, 2. јун 1929) био је српски лекар, здравствени просветитељ, драмски писац, политичар и национални радник. Оснивач је и првиц старешина Соколског друштва у Новом Саду, народни посланик и један од оснивача првог југословенског друштва за борбу против рака.[1]

Миладин Величковић Свињарев
Лични подаци
Датум рођења(1877-03-31)31. март 1877.
Место рођењаБечеј, Аустроугарска
Датум смрти14. јун 1929.(1929-06-14) (52 год.)
Место смртиНови Сад, Краљевина СХС
Књижевни рад
Најважнија делаОснови науке о порођајима
Поруке и савети породиљама
У хипнози

Живот и каријера уреди

Рођен је у Старом Бечеју 1877. године, тада под Аустогурском, у веома сиромашној породици, што га је приморало да врло рано почне да ради као зидарски шегрт у родном граду. Основну школу завршио је у Бечеју а гимназију (нешто касније од својих вршњака), 1899. године у Новом Саду.[2]

Као стипендиста фондације Еуфемије Јовић дипломирао је 1903. године медицину у Будимпешти. Вратио се у Нови Сад у коме је од 1905. године као лекар радио до краја живота. За начелника Одељења за гинекологију и акушерство државе Болница у Новом Саду постављен је 1919. Осим државне службе, бавио се и приватном лекарском праксом.

У балканским ратовима учествовао је као добровољац у српској војсци, на дужностима лекара управника војне болнице у Зајечару и Бољевцу.

Као члан и присталица Радикалне странке Јаше Томића, активо се бавио политиком. Био је и народни посланик и сенатор али и издавач политичког листа „Српство“.

Био је члан Санитетског савета Краљевине СХС, Дисциплинског суда Министарства народног здравља и социјалне политике, Књижевног савета Матице српске, члан црквене општине. Током живота имао је и друга многобројна висока звања.

Преминуо је у Новом Саду у педесет другој години живота 2. juna 1929. године.[1][2]

Дело уреди

Бабавио се здравственим просветитељством као један од пионира борбе против рака, у Југославији, предавач и писац популарних чланака о штетним ефектима алкохолизма и абортуса. Писац је и прве обимне књиге о акушерству у Срба (1925), којом су се могли служити и лекари опште медицине у малим местима који су се бавили породиљством и неколико популарних медицинских дела.[3]

Бавио се и писњем драма са изразито дидактичко-просветитељском тенденцијом и шаљивих једночинке, такође с тезом. Мада без литерарне снаге, те драме указују не друштвена и социјална зла његовог времена (алкохолизам, побачаји, опадање морала, деградација етичких норми), па и на путеве ка оздрављењу друштва.

Српско народно позориште извело је његову драму У хипнози 1913. с малим успехом. Сличну судбину имале су и његове шаљиве једночинке Ратна жена, изведена 1919. године и драма у четири чина Мртав за све, која је на репертоару била такође 1919. године. Његова најбоља драма Мамон стављена је на репертоар двапут: 1926. под псеудонимом „Милаковић М.“, и 1928. године под пуним именом писца.

Драме и једночинке и популарна дела уреди

Драме и једночинке
  • Матушева ракија
  • Задата реч
  • Ко је ђаво
  • У хипнози
  • За отаџбину
  • Кад човек другоме тражи доју
  • Ратна жена
Популарна дела
  • О неговању деце у првој години живота
  • Поруке и савети породиљама

Извори уреди

  1. ^ а б 0. Mikić P, Veličković Svinjarev M. Srpski biografski rečnik. Tom 2. Novi Sad: Matica srpska; 2006. str. 131-2. 11.
  2. ^ а б Mikić P. Dr Miladin S. Veličković. Srp Arh Celok Lek 1929;(6):535-6.
  3. ^ Krstić M, i sar. „OSNOVI NAUKE O POROĐAJIMA” DR MILADINA VELIČKOVIĆA, PRVI UDŽBENIK AKUŠERSTVA KOD NAS, Med Pregl 2011; LXIV (9-10): 511-514. Novi Sad: septembar-oktobar.

Спољашње везе уреди