Миладин Прљевић (1900, УжицеБеоград, 1973) био је српски архитекта.

Миладин Прљевић
Лични подаци
Пуно имеМиладин Прљевић
Датум рођења1900.
Место рођењаУжице, Краљевина Србија
Датум смрти1973.
Место смртиБеоград, СФР Југославија
Научни рад
ПољеАрхитектура
Познат попројекту Палате Албанија

Биографија уреди

Завршио је Архитектонски одсек на Техничком факултету у Београду, 1925. године. Као службеник Грађевинске секције у Министарству грађевина радио је две године. Након тога, па све до 1946. године био је запослен као професор Средње техничке школе у Београду. После рата, основао је Истраживачки центар за становање, а био је и руководилац групе у Пројектном заводу Србије. Све до пензионисања био је саветник у Институту за испитивање материјала. Био је један од барјактара модерне архитектуре. За собом је оставио више од сто изведених грађевина и неостварених нацрта, махом из области стамбене архитектуре. Његово стваралаштво је исходило наградама или откупима чак шездесет и три пута.[1][2][3]

Пројекти уреди

 
Палата Албанија
 
Краљевско посланство у Анкари, 1932. година

По стицању дипломе Техничког факултета прикључио се архитектонским збивањима. Већ 1926. године учествовао је у надметању за решење Храма Светог Саве и успешно је остварио неколико пројеката у Подгорици и Цетињу. Тек након искуства које је стекао на многобројним конкурсима, а посебно захваљујући нацрту за Железничку станицу у Скопљу и пројекту за ресторан и зграду у Топчидеру, постао је познатији у стручним круговима. [3]

Извођачки рад у Београду започео је изградњом вишеспратнице Ћировића у Улици кнеза Милоша број 78. Изградња је трајала у периоду од 1932. до 1935. године и посведочила је о ауторовим високим стваралачким потенцијалима. Грађевина се одликује великим прозором последњег спрата урађеним у ситно-мрежастом растеру гредица и пречагица, заобљеним волуменом зграде на углу, посебним начином раздељивања површине зида помоћу протегнутог испада надстрешнице. Све то је сведочило о снажним утицајима међународног модернизма треће деценије 20. века на Прљевићев рад.[4]

Миладинов модернистички израз приказују и његови наредни пројекти попут зграде Матића и Пожаревачкој улици број 13 (1934), стамбене вишеспратнице у некадашњој Варош-капији на углу Поп Лукине и Косанчићевог венца (1939) и зграде Анђелковића у Грачаничкој број 12 (1937). На вишеспратници се може уочити вертикалистичка диспозиција која је присутна и на Палати „Албанија”. Главна фасада ове зграде је надмоћна у односу на бочна крила захваљујући вертикалним пиластерима између прозора главног прочеља, висини и суптилном испаду фасаде на крилу зграде ка Поп Лукиној улици. Својим унутрашњим односима и распоредом грађевинских маса одаје монументалан утисак. Стамбена вишеспратница Егер и Милер у Бранковој улици број 26 својим архитектонским склопом и физиономијом сведочи о модернистичким стилом који је Прљевић радо користио. Зграду одликује назубљено прочеље у репетитивном ритму лођа.[3]

Најзначајније Прљевићево дело је Палата „Албанија” на Теразијама за коју је везан један од неславних спорова у читавој историји београдска архитектуре.[3]

Осим ових дела, аутор је и стамбене зграде Здравковића у Црногорској улици број 5 и 7 (1936). После Другог светског рата успешно је пројектовао више јавних и стамбених грађевина, међу којима се истиче реконструкција зграде Скупштине општине Крагујевац.[5] Аутор је пројекта зграде посланства Краљевине Југославије у Анкари заједно са В. Симеуновићем (1937).[3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Маневић, З. (1981). Наши неимари. Миладин Прљевић. 7. Београд: Изградња. стр. 39. 
  2. ^ Encyclopedia architectonica. Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka. Beograd. 1999. стр. 152. 
  3. ^ а б в г д Bogunović, Slobodan (2005). Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka : arhitektura, arhitekti, pojmovi (1. изд.). Beograd: Beogradska knjiga. стр. 1053—1055. ISBN 978-86-7590-114-3. OCLC 449200884. 
  4. ^ Кадијевић, А. (1990). Елементи експресионизма у српској архитектури између два светска рата. 17. Београд: Момент. стр. 100. 
  5. ^ Гордић, Г. (1972). Биографије, уː Српска архитектура 1960-1970. Београд. стр. 139. 

Литература уреди

  • Маневић, З. (1981). Наши неимари. Миладин Прљевић. 7. Београд: Изградња. стр. 39. 

Спољашње везе уреди