Википедија

Милан Туторов

Милан Туторов (Бели Манастир, 12. март 1923 — Зрењанин, 13. новембар 2011) је био драмски писац, позоришни радник, књижевни историчар и редитељ.

Милан Туторов
Лични подаци
Датум рођења(1923-03-12)12. март 1923.
Место рођењаБели Манастир, Краљевина СХС
Датум смрти13. новембар 2011.(2011-11-13) (88 год.)
Место смртиЗрењанин, Србија
Уметнички рад
Најважнија дела

Биографија

уреди

Рођен је 12. марта 1923. у Белом Манастиру.[1] Основну школу је завршио на Државном добру „Беље”, а гимназију у Осијеку 1941. године.[1] Априла исте године се преселио у Београд где је радио на Савском пристаништу као обалски радник и повезао се са организаторима и носиоцима народноослободилачког покрета Југославије.[1] На пролеће 1942. се преселио у Зрењанин, а следеће године је ступио у партизанску јединицу која је изводила акције у околини Зрењанина.[1] Завршетак Другог светског рата је дочекао у чину капетана, као комесар Четвртог батаљона тринаесте војвођанске бригаде.[1] Одликован је Орденом за храброст и Орденом заслуга за народ са сребрном звездом.[1] Од 1946. до 1950. је радио у Комитету за културу владе ФНРЈ. На Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду се уписао 1950. године када је и обављао послове помоћног редитеља у Југословенском драмском позоришту.[1] Као редитељ је радио у Народном позоришту у Суботици 1951—1952. и у Народном позоришту „Тоша Јовановић” 1953.[1] Био је директор Историјског архива Зрењанин 1954—1960.[1] Као управник је радио у Народном позоришту „Тоша Јовановић” 1964—1968, када је и пензионисан.[1] Књижевни рад је започео са прозом, објавио је десетак приповедака и неколико покушаја у стиху.[1] Публиковао је и низ фељтонских записа о људима и догађајима из ближе и даље прошлости Баната. Написао је десетину драмских текстова међу којима су На степеништу, Подземни шетачи (прерађено у Ватре без пепела), Звезде у џеповима, Између два воза (прерађено у Беспомоћни), Нови анђео (прерађено у Курјаково јутро) и Оптимистички мизантроп.[1] Највише успеха је имала његова „полукомедија” Пукотина раја са којом је награђен на конкурсу Културно-просветне заједнице Војводине 1958. године.[1] Изведена је на неколико сцена у Југославији, на радију и на Телевизији Београда, преведена је на македонски, албански, словеначки, мађарски, бугарски и румунски језик. По њој је Владимир Погачић 1959. снимио истоимени филм.[1] У Српском народном позоришту је изведена 1959. године. Тематика већине његових драма је из савременог живота: однос између мушкарца и жене у браку, сукоб међу генерацијама, несагласност идеала и стварности. Обрађивао је и теме из народноослободилачког рата. За резултате у драмској књижевности је награђен наградом ослобођења Зрењанина 1969.[1] Аутор је књига Мала Рашка, а у Банату и Сева муња, биће опет буна.[2] Преминуо је 13. новембра 2011. после дуже болести у Зрењанину и сахрањен је на Новом гробљу.[2]

Радови

уреди
  • Ко умије њему ниједна 1949.
  • Пукотина раја 1958.
  • Крајпуташ за троје
  • Курјаково јутро 1970.
  • Пукотина раја 1970.
  • Беспомоћни 1971.
  • Риђан крилати 1981.
  • Жарко 1982.                                                                                                                                     

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „ТУТОРОВ Милан | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-22. 
  2. ^ а б Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Преминуо књижевник Милан Туторов”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2023-04-22. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Туторов&oldid=28702399”