Отворите главни мени

Милетићево је село у Србији, у општини Пландиште, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 497 становника.

Милетићево
Miletićevo Orthodox church.jpg
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаПландиште
Становништво
 — 2011.Пад 497
 — густина30/км2
Географске карактеристике
Координате45°18′14″ СГШ; 21°03′36″ ИГД / 45.303840° СГШ; 21.0601268° ИГД / 45.303840; 21.0601268Координате: 45°18′14″ СГШ; 21°03′36″ ИГД / 45.303840° СГШ; 21.0601268° ИГД / 45.303840; 21.0601268
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина75 м
Површина16,5 км2
Милетићево на мапи Србије
Милетићево
Милетићево
Милетићево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26373
Позивни број013
Регистарска ознака

ИсторијаУреди

Милетићево је насељено после Првог светског рата на некадашњој пустари Рарош. Име пустаре потиче од насеља са истим именом, које је у револуционарној 1848. спаљено до темеља. Остаци села названи су Рарош-пуста. После те 1848. земљиште површине око 12.000 катастарских јутара било је у власништву мађарског грофа Карачонија. После Првог светског рата и распада Аустроугарске, нове, српске власти, одузимају Карачонију његово имање и поклањају га српским добровољцима, који су се борили за слободу Србије од 1912. до 1918. године, у оба Балканска и у Првом светском рату. Свако од њих добио је по пет хектара.

По Јездимиру Марковићу, насељавање добровољаца почело је 1920. године, а по Феликсу Милекеру, годину дана касније. Но, било како било, на добијену земљу насељавали су колонисти из Лике, Кордуна, Далмације, Босне, Херцеговине, Санџака…

Године 1922. додељени су и плацеви за изградњу кућа, а до тада су колонисти живели у становима и шталама слуга грофа Карачонија, да би онда Јездимир Марковић, у складу са овлашћењима произишлим из Закона о аграрној реформи иселио спахијске слуге и уселио добровољце, што баш и није био лак посао. Исте те, 1922. године, насеље Рарош добија ново име – Милетићево, а по тадашњем министру за аграрну реформу Крсти Милетићу.

Разграничењем са Румунијом, 1923. године, Милетићево је остало без 1800 јутара ораница, чиме је онемогућено планирано насељавање још око 450 породица.

По попису из 1931. године Милетићево је имало 1344, а по попису из 2011. године – 497 становника. Највише становника Милетићево је имало 1948. године – 1528.

Од самог оснивања Милетићево је имало школу, чија се зграда налазила на месту где је данашња пошта, иначе, најстарија зграда у Милетићеву. Зграда садашње школе, која ради као подручно одељење ОШ „Јован Стерија Поповић“ у Великој Греди, изграђена је још пре Другог светског рата, а реновирана пре десетак година. Школа данас има једно комбиновано одељење од 1. до 4. разреда и једну мешовиту групу деце предшколског узраста.

Црква је изграђена 1935. године, седам година после формирања Грађевинског одбора Српске православне цркве, на чијем се челу налазио, опет, Јездимир Марковић. Градња цркве започета је 19. јуна 1934. а камен темељац је освештан 2. августа, исте године, на Светог Илију, баш као и сама црква, годину дана касније. И зато је Свети Илија и слава Милетићева. Иначе, први кум цркве био је Влада Илић, зет грофице Олге Јовановић Дунђерски из Хајдучице, у којој се налазио велелепни дворац Дунђерских.

Црква је зидана у византијском стилу, а изнад врата на плочи је писало: „Спомен црква Благопочившег краља Александра I Ујединитеља. Подигоше његови ратни другови на челу са свештеником Блажом Јовановићем 1934/35.“[1]

ДемографијаУреди

У насељу Милетићево живи око 420 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,4 година (44,7 код мушкараца и 48,2 код жена). У насељу има 241 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.528
1953. 1.510
1961. 1.323
1971. 1.025
1981. 811
1991. 650 620
2002. 622 660
2011. 497
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
490 96,46 %
Македонци
  
6 0,96 %
непознато
  
1 0,32 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

СпортУреди

Милетићево има фудбалски клуб који се зове Граничар. Постоји још од 1936. године и у својој дугогодишњој историји бележи више успеха од којих су значајнији 4 освајања купа општине (1965, 1982, 2006. 2007. и 2009. године).

РеференцеУреди

  1. ^ Село Милетићево – кратка шетња кроз историју СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ НА РАРОШ ПУСТАРИ
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди