Миле Ристић (1918/20–1980)[1] Србин из Миљевића у општини Градишке био је један од главних организатора и хероја највећег бега затвореника из логора Јасеновац.

Миле Ристић
Датум рођења1918. или 1920.
Место рођењаГрадишка
Датум смрти1980.
Место смртиГрадишкаСФРЈ

Биографија уреди

Није познато да ли је рођен 1918. или 1920. у општини Градишка. Пре него што је доведен у логор Јасеновац Миле Ристић био је партизан.[2]

Херој у Јасеновцу уреди

Према сведоцима, јуриш затвореника према стражарима и капији означио је Анте Бакотић око 10 сати 22. априла 1945. године, а пролаз кроз капију јасеновачког логора омогућио је Миле Ристић, који је знао да рукује пушкомитраљезом.

Према једном опису сведока: „На самој капији усташа метнуо митраљез и како је био брисани простор, он је почео да коси. Покојни наш друг Миле Ристић, који је био у партизанима па заробљен, он се некако довукао поред зида тако да је заскочио усташу што је држао митраљез. Убо га је ножем, или нечим другим, не знам. Био сам четврти иза њега. Ристић је узео митраљез и изнео ван капије и окренуо митраљез према извидници. Тако да су се они ућутали, бојали су се за свој живот. Кад је нестало метака он је митраљез бацио у Саву”.[3]

Живот после Јасеновца и смрт уреди

После бега из Јасеновца, Миле Ристић је пришао Југословенској армији и био одликован Орденом за храброст, а после тога наставио је да живи у родном селу Миљевићи у општини Градишка.[4]

Миле Ристић је био у болници у Градишци пред смрт, а убио се скоком са прозора болнице, после вести (4. маја 1980.) да је умро председник СФРЈ Јосип Броз Тито, али остаје нејасно да ли је Ристић скочио кроз прозор из страха да ће доћи до распада Југославије и стварања неке нове независне хрватске државе која ће организовати масовна пљачкања, мучења и убијања људи који нису по вољи њеним властима или је скочио са прозора из неког другог разлога.[5][6]

Дизање спомен-бисте и објављивање књиге уреди

У јулу 2017. у поткозарском селу Миљевићи у општини Градишка откривена је спомен-биста хероју Милету Ристићу, а начелник општине Градишка тада је рекао: „Овдје смо да исправимо и једну историјску неправду. Откривањем бисте Милету Ристићу, одали смо признање човјеку који је … успио да савлада усташког стражара, омогући пробој и спаси живе свједоке о највећем геноциду на овим просторима“ додао је и „да би без тог подвига историја српског народа на овим просторима била ускраћена за многе доказе и свједочења.“[7] Исте 2017. објављена је и књига Данила Карапетровића „Јасеновац-херојски повиг логораша Миле Ристића“.[8]

Референце уреди

  1. ^ Тулековић & Мотл 2020, стр. 47–49.
  2. ^ Антонић 2007, стр. 114.
  3. ^ Миливојевић 2022.
  4. ^ redportal.rs 2023.
  5. ^ Јовановић 2014, стр. Јовановић: „Тако се Миле Ристић који је у пробоју отео митраљез из усташких руку, убио кад је чуо за Титову смрт, док се Ристо Стјепановић објесио кад су 1992. почели сукоби у Сарајеву.“.
  6. ^ redportal.rs 2023, стр. „Налазио се у болници у Градишци, када је 4. маја 1980. године сазнао за смрт Јосипа Броза Тита. Ова вест је за њега значила скори почетак новог рата. У страху од страхота неког новог Јасеновца, Миле је извршио самоубиство скоком са болничког прозора.“.
  7. ^ РТРС 2017.
  8. ^ Представљена књига „Јасеновац – херојски подвиг логораша Миле Ристића“[1]

Литература уреди

Спољашње везе уреди