Милица Миљанов
Милица Миљанов (рођена у Медуну, око 1860), била је једна од три кћери чувеног црногорског војсковође Марка Миљанова.[1] Прославила се као ратница у Првом светском рату, борећи се широм Балканских ратишта.[2]
| Милица Миљанов | |
|---|---|
 Милица Миљанов | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Милица Миљанов (удата Лазовић) |
| Датум рођења | око 1860. |
| Место рођења | Медун,  Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | око 1950. |
| Војна каријера | |
| Служба | 1914 – 1918. |
| Чин | војник |
Биографија
уреди
Милица Миљанов рођена је средином 19. века у Медуну изнад Подгорице, као ћерка чувеног црногорског војсковође и књижевника Марка Миљанова и његове прве жене Милосаве. Када су, после 18 година брака, Марку Миљанову за кратко време умрли мајка, отац и жена, он се са три ћерке, Анђом, Милицом и Јоком, сели на Цетиње, како би их тамо могао школовати.[1]
Када је стасала, Милица се удаје за Ивана Лазовића и са њим добија 1898. године ћерку Олгу. Олга Иванова Лазовић била је списатељица, плесачица, композиторка, филозоф и учитељица, али је остала запамћена као Олгивана Лојд Рајт (Olgivanna Lloyd Wright) супруга и сарадница чувеног америчког архитекте Френка Лојда Рајта (Frank Lloyd Wright)[3]
У 1920-тим је имала кућу у Кочиној 25 и 27 са кирајџијама.[4]
Учешће у Првом светском рату
уредиПрослављени војвода Марко Миљанов није имао мушких потомака, али је ратнички жар и љубав према народу, Отаџбини и слободи пренео на своје кћери. Милица Миљанов пријавила се у добровољце 1914. године и на ратишту остала до краја рата, борећи се широм Балканских ратишта. У тренутку када је приступила војсци већ је била мајка и у животном добу када се и мушкарци ослобађају војне обавезе.[2] Пријавивши се у добровољце Милица Миљанов није морала да мења идентитет и пријављује се као мушко (што је најчешће био случај са српским женама које су се бориле у Великом рату). Под својим именом и са пушком у руци борила се од почетка до краја рата.[5]
Подсећања
уредиО улози жена у Великом рату говори и монодрама „Челичне ратнице - Жене добровољци у Првом светском рату” која је изведена децембра 2014. године у Историјском музеју Србије, у пратећем програму изложбе „Србија 2014”. Ова монодрама преноси сведочења жена које су као ратнице, добровољне болничарке или хуманитарне раднице учествовале у Великом рату. Међу бројним сведочењима је и прича Милице Марка Миљанова.[6] Монодрама је реализована у извођењу, режији и по тексту Јелене Миле. Текст је стваран на основу оригиналних записа, аутентичних изјава и одломака из биографија конкретних ратница.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Petrović, Jelena. „Ljubavi Marka Miljanova”. Plava zvezda. Приступљено 8. 8. 2016.
- ^ а б Giljen, Nikola; Jovićević Jov, Sonja; Mandić, Jelena (1. 10. 2012). „Srpske Amazonke Velikog rata (1914—1918) - Skromne dame gvozdenog srca”. Bašta Balkana. Приступљено 6. 8. 2016.
- ^ „POZNATI ARHITEKTA I UNUKA MARKA MILJANOVA”. Montenegro - Canada. Архивирано из оригинала 21. 02. 2019. г. Приступљено 8. 8. 2016.
- ^ "Политика", 11. март 1924, стр. 5-6
- ^ Лош, Татјана (30. 9. 2015). „Милица Миљанов, хероина Првог светског рата”. Вечерње новости. Приступљено 8. 8. 2016.
- ^ „Monodrama "Čelične ratnice" o ženama u Velikom ratu”. Blic. 23. 12. 2014. Приступљено 5. 8. 2016.
Литература
уредиСпољашње везе
уреди- Mandić, Brano (8. 2. 2015). „Oj, đevojko, Olgivana...”. Vijesti online. Архивирано из оригинала 21. 08. 2016. г. Приступљено 8. 8. 2016.
- Милица Миљанов, хероина Првог светског рата (Вечерње новости, 30. септембар 2015)
