Википедија

Милош Латиновић

Милош Латиновић (Кикинда, 23. септембар 1963) је српски књижевник, директор Битеф театра и Битеф фестивала. Поред романа, пише драмске текстове, приче, поезију, есеје, студије и књижевне прилоге.[1]

Милош Латиновић
Лични подаци
Пуно имеМилош Латиновић
Датум рођења(1963-09-23)23. септембар 1963. (60 год.)
Место рођењаКикинда, СФР Југославија
НаградеВиталова награда, Награда "Стеван Пешић", Награда "Лаза Костић"

Биографија уреди

Школовање и професионална каријера уреди

У родном граду је завршио основну и средњу школу. Факултет политичких наука у Београду, потом мастер студије и дипломирао са темом Стеријино позорје и позоришни живот Србије 0д 1956 до 2009. године. Као новинар је радио у листу "Комуна", "Радио Кикинди", на телевизији "Б Плус". Сарађивао је у многим листовима и часописима у Србији.[2]

Директор Народне библиотеке "Јован Поповић" је био од 1999. године, а затим од 2003. године директор Народног позоришта у Кикинди. Као заменик председника општине Кикинда је био од 2008. године, потом члан већа задузен за културу и медије.[2]

Тренитно живи и ради у Београду.

Књижевна каријера уреди

Милош Латиновић је аутор двадесетак књига - десетак романа, књига прича, есеја, пезије, драма и књижевних прилога у периодици и дневним листовима. Дела су му преведена на енглески, мађарски, словачки, словеначки, македонски и румуски језик.[2]

Његове драме Панонски карусел и Црњански или Паyадор су постављене на сцену у професионалним позориштима – обе у Народном позоришту Кикинда.[2]

Редовни је сарадник (од 1997. године) листа "Кишобран" који на српском језику излази у Ванкуверу где је био уредник додатка за књижевност "Рукописи", а сада има своју рубрику "Повремени дневник".[2]

Заједно са проф.др. Јовицом Тркуљом и Бранком Љубојом, је основао стручно – теоријски симпозијум "Кикиндски дијалози" у чијем раду активно учествује.[2]

Награде и признања уреди

Роман Четири лудила био је у ужем избору за Нинову награду.[5]

Одабрана дела уреди

Избор из књижевног ставаралштва:[6]

Романи уреди

  • Приче ветрова – роман у девет прича (1997)
  • Џелат у рају: Фантазмагогија (2006)
  • Случај виолинисте (1996)
  • Ђавољи трилер (2003)
  • Сто дана кише (2013)
  • Шекспиров клијент (2002)
  • Четири лудила (2017)
  • На погрешној страни реке (2015)
  • Етапе ноћи (2019)
  • Дугодневница (2021)

Приче уреди

  • Књига камења и сећања (1995)
  • Мурали (2005)
  • Седам малих књига (2009)
  • Гозба и друге приче о људима и писцима (1995)
  • Кофер за излизане крпе и подеране реченице (2010)

Есеји уреди

  • До последњег (уз)даха (2010)

Драме уреди

  • Панонски карусел (1994)
  • Црњански или Паyадор (2003)
  • Зјапина (2021)

Поезија уреди

  • Звезде и острва (2012)

Документарна литература уреди

  • Записи из године томахавка - дневничке белешке (1999)
  • Савремена српска драма (2000)
  • Деценија младости: десет година Дома омладине у Кикинди (1995)
  • Приче из лепе вароши (коаутор Владимир Сретеновић) (2000)
  • Кикинда: историја, култура, села, привреда, спорт, туризам (коаутори - Владимир Сретеновић и Бране Марјановић) (2002)
  • Стеријино позорје и позоришни живот Србије од 1956. до 2009. године: мастер рад (2010)

Референце уреди

  1. ^ „Милош Латиновић: Највећа тековина ове недаће је поновно откриће времена”. rts.rs. Приступљено 10. 4. 2022. 
  2. ^ а б в г д ђ „Милош Латиновић”. skd.rs. Приступљено 10. 4. 2022. 
  3. ^ а б в „Miloš Latinović”. vulkani.rs. Приступљено 10. 4. 2022. 
  4. ^ „Počeo sajam knjiga, Milošu Latinoviću nagrada "Laza Kostić"”. rtv.rs. Приступљено 10. 4. 2022. 
  5. ^ „PROMOCIJA ROMANA “ČETIRI LUDILA” MILOŠA LATINOVIĆA”. jefimija.tv. Приступљено 10. 4. 2022. 
  6. ^ „Милош Латиновић - претраживање”. plus.sr.cobiss.net. Приступљено 10. 4. 2022. [мртва веза]

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милош_Латиновић&oldid=27344566”