Милоје Дончић

Милоје Дончић (Бича, 27. април 1963) је српски песник.

Милоје Дончић
Miloje Doncic1.jpg
Милоје Дончић
Пуно имеМилоје Дончић
Датум рођења(1963-04-27)27. април 1963.(57 год.)
Место рођењаБича
 СФРЈ

БиографијаУреди

Одрастао је у завичају на обалама Белог Дрима и Кујавче, основну школу завршио је у Штупљу, а средњу биохемијску у Клини. Неколико година боравио је у Аустралији, потом се вратио и запослио у Покрајинској и народној библиотеци у Приштини (1992). Био је последњи радник који је пред албанским сепаратистима, јуна 1999, напустио Библиотеку. Живи у Нишу.

Своју поетику формирао је на снажном утицају "Вунених времена" Гојка Ђога[1]. Поезију је објављивао у листовима и часописима, за своје књиге добио низ међународних награда. Заступљен је у изборима и антологијама српске поезије. Његова књига „Зобница“ преведена је на француски, бугарски и шпански језик. А штампана је и 1997. године у Чикагу, на српском.

Збирке песмаУреди

  • Трошна катедра, Јединство, Приштина, 1987.
  • Зобница, Научна књига, Београд, 1996.
  • Буквар расула, Зограф, Ниш, 2004.
  • Глодар над хумком, Хвосно, Косовска Митровица, 2009.
  • Црвљи расад, Беокњига, Београд, 2010.
  • Копљарница, Апостроф, Београд, 2011.
  • Звездослеп, Лестве, Косовска Митровица, 2012.
  • Смрти у сватове, Каирос, Сремски Карловци, 2013.
  • Страхоумница, Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг, 2014.
  • Задах сјаја, Заветине, Београд, 2015.
  • Језино бројило, Ревнитељ, Ниш, 2017.
  • Око у оку, Панорама, Приштина, 2017.
  • Трпеза усамљеника, Библиотека Нови Сад, 2017.
  • Тетанус, Ревнитељ, Ниш, 2019.

Књига за децуУреди

  • Лажиметар, Панонске нити, Црвенка, 2011.
  • Смеходром, Сербика, Гњилане, 2013.
  • Шта унутра има, Прометеј, Нови Сад, 2017.

АнтологијеУреди

  • Божурница, антологија косовско-метохијске поезије 20. века, Каирос, Сремски Карловци, 2013.
  • Ресавски венац (први део), плагијати југословенских песника, Лестве, Косовска Митровица, 2014.

НаградеУреди

  • Златно перо Драгише Васића (Гетебург), 1996.
  • Гијом Аполинер (Париз), 1997.
  • Звезда Федерика Гарсије Лорке (Севиља), 1999.
  • Параиба (Рио де Женеиро), 2000.
  • Балкански луч (Габрово), 2000.
  • Кондир Косовке девојке (Грачаница)2008.
  • Награда Лазар Вучковић, (Грачаница), 2008.
  • Награда Григорије Божовић, (Друштво књижевника Косова и Метохије), 2010.
  • Булка, награда за дечју песму, (Црвенка), 2010.
  • Награда Милан Ракић, за књигу „Копљарница“, (Удружење књижевника Србије), 2012.

РеференцеУреди

  1. ^ Даница Андрејевић, Савремени писци Косова и Метохије

ЛитератураУреди

  • Савремени писци Косова и Метохије, лексикон приредила Даница Андрејевић, 2005.
  • Јован Јањић: „Муке домаће, почасти стране“, Нин, бр. 2567, 9. март 2000.
  • Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 124;

Спољашње везеУреди