Милутин Савић Гарашанин

Хаџи Милутин Савић-Гарашанин (17621842) је био имућни марвени трговац и политичар.

Милутин Савић-Гарашанин
Датум рођења1762.
Место рођењаГараши
Датум смрти1842.
Место смртиБарајево

Учесник оба српска устанка, обор-кнез јасенички и члан Државног савета за време кнеза Милоша. Његова породица се доселила из Бјелопавлића (касније Црне Горе) у село Гараши. Савићи су огранак Бошковића из Бјелопавлића.

БиографијаУреди

Учествовао је у фрајкору у Кочиној крајини у истој јединици у којој је био и Карађорђе. Карађорђе га је осудио на вађење мазије, због сумње да је попалио сена. Мазију је избегао, јер се одметнуо у хајдуке. Учествовао је у Првом и Другом српском устанку, и био рањен у бици на Дубљу 1815. године. Заједно са Николом Катићем организовао је српске чете 1815. године на граници Београдске нахије.[1]

Преселио се из Гараша у Гроцку 1816, где му је књаз Милош доделио имање. Био је на хаџилуку у Јерусалиму, у Светој земљи. Када је имао 80 година убиле су га катане у Барајеву 1842. године, пошто је кренуо да се придружи Вучићевој побуни[2] против кнеза Михаила. Забележено је да се бранио од потере, да је имао седам рана телу. Одсекли су му главу и набили је на колац поред пута. После три дана убијен му је и син Лука, код породичне куће у Гроцкој. Луки је одсечена глава набијена на колац испред породичне куће, а у уста су му ставили упаљену лулу. Син Михаило успео је да се избави од потере, док је син Илија Гарашанин, као бивши заповеник војске Србије и противник кнеза Михаила, био већ од 1840. године у изгнанству у Цариграду.

Хаџи Милутин Савић био је ожењен Пауном Лома, сестром војводе Арсенија Ломе из Драгоља, Рудничка нахија. Имали су три сина Михајла, Луку и Илију, творца "Начертанија" и председника српске владе и две кћерке. Лука Гарашанин био је управник царине, трговац, а Михајло Гарашанин државни саветник, такође трговац.

РеференцеУреди

  1. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. април 1939.
  2. ^ Слободан Јовановић: "Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858)", Београд 1912.

ЛитератураУреди

  • Алекса С. Јовановић: Приносци за историју старог српског права, Београд 1900.

Види јошУреди