Мирковце (Чучер-Сандево)

За другу употребу, погледајте страницу Мирковце.
За другу употребу, погледајте страницу Мирковци.

Мирковце (Мирковци, мкд. Мирковци) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Мирковце је насеље у оквиру општине Чучер-Сандево.

Мирковце
мкд. Мирковци
Niz Mirkovci (6).JPG
Мирковци, сеоски детаљ
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаЧучер-Сандево
Становништво
 — (2002)969
Географске карактеристике
Координате42° 05′ 40″ СГШ; 21° 24′ 23″ ИГД / 42.0944° СГШ; 21.4064° ИГД / 42.0944; 21.4064
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина490 м
Мирковце на мапи Северне Македоније
Мирковце
Мирковце
Мирковце на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1011
Позивни број(+389) 02
Регистарска ознакаSK

Мирковце има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине мањину у насељу.

ГеографијаУреди

Мирковце је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Скопља, село је удаљено 12 km северно.

Село Мирковце се налази у историјској области Црногорје, у јужној подгорини Скопске Црне горе, на приближно 490 m надморске висине. Северно од насеља издиже се планина, а јужно се пружа Скопско поље.

Месна клима је континентална.

ИсторијаУреди

У месту је постојала српска народна школа 1844-1884. године. После једногодишњег прекида рада 1885. године је обновљена.[1] Године 1899. ту је свечано прослављена школска слава Св. Сава. Службовао је у цркви на литургији поп Петар Миљчевић. Газда Стојко Вучковић био је школски домаћин (кум славе) а светосавску беседу изговорио учитељ Серафим Маринковић.[2]

Године 1899. Мирковце је место у којем је припадало Србима, 66 кућа и православна црква посвећена Св. Николи. Бугарима је било наклоњено 60 кућа, а окупљали су се ови у православној цркви посвећеној Св. Петки.[3]

Биле су 1924. године у том селу две новије православне цркве, као и женски манастир.[4]

СтановништвоУреди

Мирковце је према последњем попису из 2002. године имало 969 становника.

Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (91%), а мањина су Срби (7%). Почетком 20. века Срби су били искључиво становништво у селу.

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  3. ^ "Дело", Београд 1899. године
  4. ^ "Време", Београд 1924. године

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди