Михаило Јанковић
Михаило Јанковић (Београд, 1911 — Београд, 1976) је био српски архитект. Пројектовао је неке познате грађевине у Београду као што су Стадион Спортског друштва „Партизан“ (1951)[1], зграда Љубљанске банке у Чика Љубиној улици[1], зграда Модне куће у Кнез Михаиловој[1], спортско-рекреативни центар „Ташмајдан“.[2], палата СИВ-а (Палата Федерације, 1959)[3][4] и палата Централног комитета СКЈ (данас познат као палата Ушће, 1961)[5]
| Михаило Јанковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1911 |
| Место рођења | Београд Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1976 |
| Место смрти | Београд Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
РеференцеУреди
- ^ а б в Arhitektura u Srbiji u XX veku - serbian architecture in XX century - m a l d i n i Архивирано 2012-07-13 на сајту Archive.today, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ http://www.tasmajdan.co.rs/cms/index.php?idR=52
- ^ BelgradeDesignWeek 2007 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Политика: „Нико не жели Титов кабинет“, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „Блиц: „Видиковци недоступни грађанима и туристима“[мртва веза], Приступљено 13. 4. 2013.
 | Овај чланак везан за архитектуру је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |