Википедија

Михал Ровнер

Михал Ровнер, позната и као Михал Ровнер Хамер (рођена 1957), [1] је савремена израелска уметница, позната је по уметничким видео, фотографским и биоскопским делима. Ровнер је међународно познат са изложбама у великим музејима, укључујући Лувр (2011) и музеј Америчке уметности Витни (Whitney Museum of American Art)(2002). [2] Живи у Њујорку и периферији Јерусалима, у Израелу, где је власник мале фарме.[3]

Михал Ровнер
Michal Rovner, 1991
Михал Ровнер 1991. године
Пуно имеМихал Ровнер Хамер
Име по рођењуMichal Rovner Hammer
Датум рођења1957 (старост 66–67) година
Место рођењаТел Авив, Израел
Место укопауметност и дизајн
Држављанствоизраелско
УниверзитетУниверзитет Тел Авива, Безалелска академија

Биографија уреди

Михал Ровнер је рођена 1957. године у Тел Авиву, у Израелу.[4] Студирала је кинематографију/телевизију и филозофију на универзитету у Тел Авиву, а потом на Безалелској академији уметности и дизајна у Јерусалиму 1981, а 1985. је стекла диплому БФА из фотографије и уметности.

Године 1978. је заједно са уметником Аријем Хамером основала приватну уметничку школу Камера обскура (енгл. Camera Obscura School of Art) у Тел Авиву,[5] прву школу за фотографе у граду. Године 2005. године је школа затворена због финансијских разлога.[6]

Преселила се у Њујорк 1987. године.[7][8]

Рад уреди

О свом раду у 2016. години Ровнер је рекла: „Мој рад није директно повезан са израелско-палестинским питањем. Представљам ситуације сукоба, напетости, ломова ... рањивости. (...) Увек почињем са стварношћу. Снимам то и касније, мало по мало, извлачим слику стварности, која постаје све замагљенија, губећи своју дефиницију и доносећи зато нешто друго.”[9]

Почетком 1990-их, радила је с редитељем Робертом Франком на два филма, „Један сат-вражји врај” (енгл. One Hour) (1990), експерименталном филму за француску телевизију и „Последња вечера” (1992), који је сама написала.[10] [11]

У својој серији раних фотографија „Напољу" (1990–91) „[Ровнер] је две године у израелској пустињи сликала бедуинску колибу, а затим је ретуширала сваку фотографију како би створила спектралну, променљиву слику скромне структуре изоловане у неприступачном окружењу."[12] За серију „Декој" (1991) изобличила је радарске и надзорне снимке како би направила фотографије нејасних група људи са замагљеним карактеристикама. У „Игри једне Особе против природе” (енгл. One-Person Game Against Nature) (1992–93) поново је искривила слике, овај пут сопствене фотографије људи који пливају Мртвим морем.

Лични живот уреди

Ровнер је раније била удата за Ари Хамера.[13]

Изложбе уреди

Ровнер је имала бројне самосталне изложбе од своје прве у Дизенгоф центру у Тел Авиву 1987. године.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Artists: Michal Rovner (Hammer)”. Information Center for Israeli Art, The Israel Museum, Jerusalem. Приступљено 10. 3. 2020. 
  2. ^ „In a Field of Her Own”. Haaretz (на језику: енглески). 27. 5. 2011. Приступљено 10. 3. 2020. „Michal Rovner is probably the best known Israeli artist in the world, a status set to be enhanced by 'Histories,' a colossal new exhibition at the Louvre.” 
  3. ^ Moss, Hilary (13. 6. 2018). „9 Artists on What Helps Them Get Their Work Done”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 10. 3. 2020. 
  4. ^ „Michal Rovner Biography”. artnet.com. Приступљено 10. 3. 2020. 
  5. ^ Tumarkin Goodman, Susan; Grundberg, Andy; Perez, Nissan (2007). Dateline : Israel: New Photography and Video Art. Yale University Press. стр. 8. ISBN 9780300111569. 
  6. ^ Halkin, Talya (5. 10. 2005). „Tel Aviv arts schools battle over remains of Camera Obscura”. The Jerusalem Post | JPost.com. Приступљено 10. 3. 2020. 
  7. ^ „Collection Online, Michal Rovner”. Guggenheim Museum. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  8. ^ „Michal Rovner”. Friends of Bezalel. Архивирано из оригинала 21. 1. 2010. г. Приступљено 4. 7. 2013. 
  9. ^ „Michal Rovner, Fields / Fields of Fire | Festival d'Automne à Paris”. Festival-automne.com. Приступљено 15. 3. 2016. 
  10. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 5. 7. 2013. г. Приступљено 5. 9. 2013. 
  11. ^ „Last Supper (1992) : Overview”. IMDb.com. Приступљено 15. 3. 2016. 
  12. ^ Adler, Laura (2019). The Trouble with Women Artists: Reframing the History of Art. Paris: Flammarion. стр. 143. ISBN 978-2-08-020370-0. 
  13. ^ „New Acquisitions: 2018, One Person Game Against Nature I, #31”. National Museum of Asian Art (на језику: енглески). Smithsonian Institution. 2018. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 10. 3. 2020. 

Спољашње везе уреди

 
Михал Ровнер na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михал_Ровнер&oldid=26174687”