Михаљ Патаки (мађ. Pataki Mihály) био је мађарски фудбалер аматер који се такмичио на Летњим олимпијским играма 1912. Био је члан мађарске олимпијске репрезентације и одиграо је један меч на главном турниру као и један меч на утешном турниру. У финалу утешног турнира Патаки је постигао један гол против Аустрије.[1] Такође је накратко радио, 3 утакмице, као селектор фудбалске репрезентације Мађарске 1930. године.[2]

Михаљ Патаки
(Pataki Ferencz Mihály)
Михаљ Патаки 1916.
Лични подаци
Датум рођења (1886-10-10)10. октобар 1886.
Место рођења Будимпешта, Мађарска
Датум смрти 25. септембар 1956.(1956-09-25) (69 год.)
Место смрти Пилишсентиван, Мађарска
Позиција напад
Јуниорска каријера
1908—1910. Ференцварош
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1910—1927. Ференцварош 185 113
Репрезентативна каријера
1912—1927. Мађарска 24 21
Тренерска каријера
1930. Мађарска
* Датум актуелизовања: 26. јул 2024.
Фудбалска репрезентација Мађарске на Летњим олимпијским играма 1912. Патаки седи први са лева

Играчка каријера

уреди

Клубови

уреди

Фудбалом је почео да се бави 1908. године у подмладкубудимпештанског фудбалског клуба Ференцварош. У мађарској првој лиги дебитовао је са 17 година, 12. септембра 1910. против Немзет ШК и на тој утакмици је постигао два гола. Прве три сезоне три пута су заредом освојили шампионску титулу, а 1913. године и мађарски куп. Након тога годинама су били други и трећи, само једном четврти. У последње две године Патакијеве фудбалске каријере поново су постали шампиони а у сезони 1925/26, са 32 године, постао је фудбалер године и поново постао репрезентативац. И после увођења професионализма 1926. године, играо је у тиму као аматер. У Фрадију је наступио на укупно 380 утакмица (185 лигашких, 140 међународних, 55 домаћих наградних мечева) и постигао 280 голова (113 лигашких, 167 осталих).[2]

Имао је занимљиву навику да по хладном, кишном времену игра у рукавицама од белог конца како би заштитио прсте, јер је волео и да свира виолину.[2]

Репрезентација

уреди

Између 1912. и 1927. године 24 пута је био у репрезентацији Мађарске и постигао је 20 голова. Био је члан тима који је учествовао на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму. Репрезентација Мађарске је овај турнир завршила као пета и у утешној категорији.[2]

Тренер

уреди

Након играчког пензионисања 1927. године, на захтев Беле Мејлингера, Патаки је радио за Ференцварош још 15 година, као спортски директор и професионални менаџер. Затим је, искуством своје каријере као двадесетогодишњи играч, помогао главним тренерима Фрадија, укључујући Золтана Блума, у шампионату који је освојио са 100% успеха, 1931/32, Ференцварош је одиграо 22 утакмице и остварио 22 победе.[3] Крајем тридесетих година, на његов предлог, екипа је почела да игра по VM систему, са три бека, а томе је заслужна и титула првака 1940/41.

Године 1930. био је савезни капитен репрезентације на три утакмице. Његов рекорд је био 2 ремија и 1 пораз:

Достигнућа

уреди

Играч

уреди

Августа куп победник: 1914.

  • Мађарски играч године: 1925/26.
  • Члан Ференцварошеве куће славних: 1925.

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди