Ми-2 (НАТО класификација Hoplite) је мали, лако наоружани транспортни хеликоптер, који се може користити и за пружање блиске подршке трупама на земљи.

Ми-2

Ми 2 у лету током обележавања 55 година од првог лета, 2007
Ми 2 у лету током обележавања 55 година од првог лета, 2007

Општи подаци
Намена вишенаменски
Посада три члана
Број путника 8
Порекло  СССР
Произвођач PZL-Šwidnik
Пробни лет 1961.
Уведен у употребу 1965.
Број примерака 7.200
Димензије
Пречник носећег ротора 14,50 m
Дужина 11,40 m
Висина 3,75 m
Маса
Маса празног 2.365 kg
Максимална маса 3.700 kg
Перформансе
Максимална брзина 200 km/h
Брзина успона 4,5 m/min
Врхунац лебдења 4.000 m
Врхунац лета 5.500 m
Долет 440 m
Погон
Мотори PZL GTD-350P
Врста мотора турбо млазни
Број мотора 2
Снага полетања 300 kW
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Пројектовање и развојУреди

Технички описУреди

Оперативна употребаУреди

Ми-2 је један од првих совјетских хеликоптера који су произведени у великом броју. Први прототип хеликоптера полетео је 1961. године. Захваљујући новим турбинама које је развио С. П. Изотов, Ми-2 је имао много боље карактеристике од Ми-1. Од 1964. године целокупни производни капацитети пребачени су у Пољску. Произвођен је у 24 варијанте, све до 1981, темпом од 300 примерака годишње. Укупно их је произведено око 7200.

У току производње Ми-2 је доживео бројне модификације. Модел Ми-2М имао је широки труп који је могао да прими 10 путника, а неке верзије су чак биле наоружане и противоклопним ракетама АТ-3 и АТ-5 као и ракетама ваздух-ваздух типа Стрела 2. Остале варијанте хеликоптера биле су намењене евакуацији рањеника, спасавању, извиђању и геолошким истраживањима.

Године 1965. уведен је у оперативну употребу у Совјетско ратно ваздухопловство. Поред Совјетског Савеза користила су га ваздухопловства земаља Варшавског уговора и других земаља као што су Мексико и Мјанмар.

Наоружане варијанте овог хеликоптера углавном је користило Пољско ратно ваздухопловство као и ваздухопловство Источне Немачке (само варијанте наоружане митраљезима и невођеним ракетама).

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4 неважећи ISBN. 
  • Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.

Спољашње везеУреди