Ми (рус. Мы) је социјално-фантастични роман Јевгенија Замјатина рус. Евге́ний Ива́нович Замя́тин. Написан је 1920. године у Лењинграду, али није објављиван у Совјетском Савезу. Први пут је издат 1924. године на енглеском у Америци. На руском језику је изашао први пут 1927. године у скраћеној верзији у Прагу, а у целини тек 1952. године у Њујорку.

Ми
Корице књиге из 2006. године
Настанак и садржај
Ориг. насловМы
АуторЈевгениј Замјатин
ЗемљаСовјетски Савез
Језикруски
Жанр / врста деласоцијално-фантастичан
Издавање
Број страница226
Тип медијароман
Превод
ПреводилацМира Лалић
Датум
издавања
1924.

О делу уреди

Роман је социјално-фантастичан, први тог жанра у руској књижевности уопште. Може да се окарактерише као социјално-сатирична фантастика. Ово је једини завршен роман Јевгенија Замјатина. Један је од првих дистопијских романа у светској књижевности. Инспирацију за роман је нашао у Херберту Велсу и његовим романима Будућност, Времеплов, Први људи на Месецу и други.[1][2] Идејну основу романа чини тема индивидуа и колектив. Настао је у периоду Октобарске револуције 1920. године, али је штампан прво на енглеском 1924. године у Америци.

Садржај уреди

 УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Радња је смештена у униформисано друштво са култом нових машина и индустријализоване среће где је личност тек једна мрвица. Свет је приказан као стравична слика будућег света који у споју техничке цивилизације са бирократском диктатуром своди личност на нулу. Личности су сведене на бројеве. Радња се одиграва у будућем веку Икс у држави која се зове Јединствена држава. Приказује суморну слику света у будућности где људи живе у тоталитарном друштву, без осећања и креативности.[3] Насликан је замишљени комунистички поредак где нема уопште самосталног мишљења и индивидуалне оригиналности. Цео свет је једна прорачуната машина којом управљају савремени инквизитори. Сваки појединац је претворен у део сложеног и прецизног механизма, а целокупан живот се налази под контролом управљача. За љубав се добијају ружичасти бонови и у одређено време, кад се спуштају застори, дозвољени су загрљаји. Град је ограничен стакленим кровом и зидовима, строго су контролисани временски услови. Ко жели да изађе из устаљеног редоследа обавеза и дужности, одмах је ухваћен и очекује га електрична машина која му омогућава други и бољи свет.[4]

Феномен двадесетог века уреди

У двадесетом веку су писци били окуприрани темом нове технике, темпа, машина, ракета, нове архитектуре. Дошло је до појаве футуризма у литератури код Мајаковског, Иље Еренбурга, Замјатина и других који су правили у својим делима фантастичне научне конструкције и различито третирали тај нови феномен XX века. У таквом добу које је заокупљало руске писце настало је и дело Ми. Замјатин је био инжењер по струци и могао је као писац да дочара сложену машинерију космичког брода.[1]

Утицај романа на живот аутора уреди

Књига је имала огроман утицај на живот Замјатина. Године 1921. због свог романа Замјатин постаје међу првима дисидент. Совјетске власти су биле огорчене због публиковања романа у Њујорку, демонизован је у штампи и избачен је из Савеза совјетских писаца. Замјатин је 1931. године писао Стаљину и тражио дозволу да напусти Русију.[5] Чак су и његове књиге забранили да се издају у библиотекама, драме су скинуте са позоришних репертоара, а он је успео да напусти Русију 1931. године.[2]

Утицај романа на књижевност уреди

Роман Ми је утицао на Орвела и Хакслија и њихове романе. Врли нови свет (Олдус Хаксли) и 1984. имају ехо романа Ми у себи.[6]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Замјатин, Јевгениј (1969). Ми : роман. Београд: Просвета. стр. 5—11. 
  2. ^ а б Замјатин, Јевгениј; Лалић, Мира (1963). Север : приповетке. Београд: Нолит. стр. 9—24. 
  3. ^ Замјатин, Јевгениј (2006). Ми. Београд. стр. корице. 
  4. ^ Слоним, М. (1929). „Портрети савремених руских писаца”. Руски архив: 99—112. Приступљено 10. 7. 2017. 
  5. ^ „О руском писцу који је инспирисао Орвела и Хакслија”. Сајт. Приступљено 10. 7. 2017. 
  6. ^ „Руски писац који је утицао на Орвела и Хакслија”. RBTH. Приступљено 13. 7. 2017. 

Литература уреди

  • Замјатин, Јевгениј (1969). Ми : роман. Београд: Просвета. стр. 5—11. 
  • Русская антиутопия в контексте мировой литературы / Л. М. ЮрЬева. - Москва : ИМЛИ РАН, 2005. - 317 стр.COBISS.SR 212548359
  • Идентитет паноптикона / паноптикон идентитета : Ми Јевгенија Ивановича Замјатина / Јелена Стојановић. - Summary: Identity of the panopticon/the panopticon of identity: We by Yevgeny Ivanovich Zamyatin. - Библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 209. - Summary.- У: Савремена проучавања језика и књижевности. Књ. 2 / [одговорни уредник Маја Анђелковић]. - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2013. - ISBN 978-86-85991-51-6. - Стр. 201-209.COBISS.SR 514678446
  • Ново читање Замјатиновог романа Ми / Мира Лалић. - У: Књижевност. - ISSN 0023-2408. - Год. 55, књ. 110, св. 1/2 (2000), стр. 228-241.COBISS.SR 91528716
  • Poreklo i značenje likova u Zamjatinovom romanu "Mi" / Goran Miloradović. - Summary. U: Токови (Београд). - ISSN 0354-1223. - 1-2 (1995), str. 167-187. COBISS.SR 180265223 - https://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/1%202%201995/1995_1-2_07_Miloradovic.pdf
  • Проналазак инжењера Замјатина : односно покушај дефинисања појмова утопија, антиутопија, дистопија и научна фантастика на основу њиховог односа према историјском процесу / Горан Милорадовић. - У: Књижевна реч. - ISSN 0350-4115. - [23], 452-453, стр. 2-4. COBISS.SR 41256706

Спољашње везе уреди