Млин у селу Дебелица

објекат и непокретно културно добро у Зајечарском управном округу, Србија

Млин у селу Дебелица је објекат саграђен у првој првој половини 20. века. Налази се у општини Књажевац, а одлуком Владе Републике Србије од 2013. године уврштен је у споменик културе Србије.

Млин у селу Дебелица
Опште информације
МестоДебелица, општина Књажевац
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанкапрва половина 20. века
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Опште информације уреди

Млин је направљен у првој половини 20. века, у периоду од 1924. до 1926. године, према пројекту чешке фирме OS. PROKOPA SYNOVÉ” – PARDUBICE, а његову изградњу наручио је Никола Божовић који се бавио млинарством.

Подигнут је на прилазу села, на десној обали реке Тимок, а окружен је складишним и стамбеним објектима. Стилски, млин има обележја градње индустријских објеката из времена развоја индустрије и представља један од најстаријих индустријских објеката у књажевачкој општини. Машине у млину су оригиналне. Сложени систем цеви, који је од дрвета, машине за просејавање, мерење, транспорт, функционишу и данас, осим машинског дела, који је покретала вода, а који данас покреће струја.[1] Стару и аутентичну производну линију за млевење житарица вишеетажног Дебеличког млина чине машине и машински склопови реномираног чешког произвођача машина за млинску индустрију JOS. PROKOPA SYNOV – PARDUBICE. Taj тим вишеетажног машинског млина са аутентичном производном линијом је један од малог броја који је функционално и оригинално сачуван код нас.[1]

Сходно томе, та потпуно сачувана стара аутентична производна линија је јединствена и као таква има неоспоран значај за историју технике и њену употребу на тлу наше Србије. Посебну вредност елемената који чине производни процес Дебеличког млина осим аутентичности и функционалности, чини то што млин ради константно до данас. Објекат је вишеетажни, спратности П+3, зидан опеком у масивном конструктивном систему, малтерисан и обојен. Правоугаоне је основе са улазом на источној страни. Све међуспратне и кровна конструкција направљене су од дрвета.[1]

Међуспратне конструкције су од тавањаче, које се ослањају на ободне зидове и на подвлаке, по средини распона. Подвлаке се даље ослањају на два вишеетажна дрвена стуба. Кров је двоводни са нагибима у правцу подужних страна, покривен фалцованим црепом. Унутрашња комуникација по етажама обавља се преко једнокраких дрвених степеништа. Са јужне стране у виду анекса је машински део са ротором који је покретала вода, a ca западне стране складишни објекат. Вода за покретање млина, доведена је вадом која је била дужине око 1 км. Данас се за покретање млина користи електрична енергија. У комплексу млина налази се више складишних објеката, три куће из 1929, 1931. и 1933. године које су припадале Божовићевим синовима.[2] Куће су градског типа са елементима у духу академизма и сецесије.[3]

Прве две куће су спратне (П+1), са истакнутим пиластрима и флоралним елементима изнад прозорских отвора, а трећа је приземна са геометријским елементима на фасади. Остали објекти у оквиру комплекса су у духу народног градитељства.[1][4]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Млин у селу Дебелица”. nasledje.gov.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 
  2. ^ „I seoski mlin je spomenik kulture”. mondo.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 
  3. ^ „Одлука о утврђивању млина у селу Дебелица за споменик културе”. pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 
  4. ^ „Млин у селу Дебелица”. kultura.rs. Архивирано из оригинала 08. 09. 2022. г. Приступљено 8. 9. 2021. 

Спољашње везе уреди