Моклиште
Моклиште је насеље у Србији у општини Бела Паланка у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 492 становника (према попису из 1991. било је 704 становника).
Моклиште | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Општина | Бела Паланка |
| Становништво | |
| — 2011. | 492 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 15′ 15″ С; 22° 17′ 16″ И / 43.254166° С; 22.287833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 448 m |
.svg)  Моклиште Моклиште на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | PI |
Историја уреди
Први помен Моклишта је из 1448. године. Већ тада је Моклиште било једно од најразвијенијих села Белопаланачке котлине: 60 домаћинстава и 6 неожењених домаћина, који су давали приход од 5672 акче. У 16. веку Моклиште је важило за развијено сточарско насеље, са посебно развијеним овчарством. Према османском попису данака из 1576/1577. године, Моклиште је имало три домаћинства са више од 25 оваца.[1] Због развијеног сточарства, Моклиште је спадало у села која су као данак давала по 1 овцу на 25 грла као порез.[2] Из 16. века потиче и латинско црквиште Св. Вазнесења (Спасовица).[3]
Српска основна мушка школа у месту ради од 1868. године.[4] Године 1889-1892. у селу ради учитељ Недељко Југовић, који је завршио Учитељску школу и има учитељски испит. Димитрије Мишић предаје 1893. године у моклишкој школи. Димитрије Мијалковић је од 1893. године једини учитељ, за сва четири разреда народне школе у Моклишту. Исте 1903. године помиње се у месту и трећи по реду учитељ Витомир Јестровић. Отишао је 1895. године из Моклишта у Брзан, учитељ Виктор Јелисијевић. Учитељ у школи је 1896-1899. године био Коста Николић. Учитељ моклишки је 1903. године сам израдио наставна срества рачунаљку и словарицу. Тада је у народној школи учитељ Јован Бошковић (1903-1908), приправник са завршеном Учитељском школом.[5] Учитељ Бошковић се у међувремену оженио па је 1908. године са супругом, такође учитељицом Милевом, прешао у село Ливадицу. То је 1908. године четвороразредна школа, са две учитељске снаге. У њу су прешли по молби те године учитељи супружници Петровићи, Недељко и Наталија. Следеће 1909. године раде у Моклишту учитељи супружници Поповићи, Милан и Надежда. У Краљевини СХС се наставља пракса сталног премештања учитеља. Године 1920. отишао је из села учитељ Станимир Ђокић. А 1921. године постављен је за новог учитеља Душан М. Стојановић из тог места.
Године 1901. у Пиротском округу, Белопаланачком срезу, општини Моклишкој су насеља: Моклиште (као седиште), Букуровац, Дол, Доњи Рињ и Клење.[6] Када су спроведени скупштински избори 1903. године у Моклишту је било гласачко место са околне општине: Љубатовачку, Врандолску и Мирановачку.[7]
Моклиште је добило своју кредитну задругу после 1900. године (Моклишка земљорадничка кредитна задруга). Задруга се угасила већ 1906. године.[8] Да би се заштитило од трговачке експлоатације и зеленаштва, до 1930. године је Моклиште основало сопствену земљорадничку набавно-продајну задругу.[8]
Демографија уреди
У насељу Моклиште живи 457 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 58,1 година (55,3 код мушкараца и 61,0 код жена). У насељу има 227 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,17.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 18 | 24 | ||
| 75—79 | 19 | 39 | ||
| 70—74 | 33 | 36 | ||
| 65—69 | 33 | 30 | ||
| 60—64 | 37 | 26 | ||
| 55—59 | 12 | 19 | ||
| 50—54 | 14 | 14 | ||
| 45—49 | 13 | 11 | ||
| 40—44 | 10 | 4 | ||
| 35—39 | 13 | 9 | ||
| 30—34 | 16 | 5 | ||
| 25—29 | 5 | 4 | ||
| 20—24 | 7 | 3 | ||
| 15—19 | 3 | 4 | ||
| 10—14 | 9 | 8 | ||
| 5—9 | 4 | 3 | ||
| 0—4 | 5 | 2 | ||
| Просек : | 55,3 | 61,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 233 | 40 | 155 | 35 | 3 | 0 |
| Женски | 228 | 9 | 150 | 65 | 4 | 0 |
| УКУПНО | 461 | 49 | 305 | 100 | 7 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 68 | 6 | 0 | 0 | 32 |
| Женски | 22 | 2 | 0 | 0 | 15 |
| УКУПНО | 90 | 8 | 0 | 0 | 47 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 7 | 4 | 0 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 7 | 6 | 0 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 1 | 3 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 1 | 3 | 3 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 6 | 0 | 0 | 2 | |
Референце уреди
- ^ Костић, Михајло (2007). Белопаланачка котлина. Градови и насеља. Београд: Географски институт "Јован Цвијић". стр. 138.
- ^ Стойков, Р. (1960). „Селищни имена в западната половина на България през XVI век”. Езиковедско-етнографски изследвания в памет на академик Стоян Романски: 444.
- ^ Костић, Михајло (1970). Белопаланачка котлина. Градови и насеља. Београд: Географски институт "Јован Цвијић". стр. 28.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1903. године
- ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
- ^ "Пилицијски гласник", Београд 1903. године
- ^ а б Костић, Михајло (2007). Белопаланачка котлина. Градови и насеља. Београд: Географски институт "Јован Цвијић". стр. 50.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
