Отворите главни мени
Вишивка са руског севера. 19. век.

Мокош (старословенски: Мокошь; још и Мокоша, Мокошка) у митологији Источних Словена богиња плодности, заштитница жена и женских послова, посебно предења. Њен древни идол постави је кнез Владимир на брду у Кијеву, и то поред идола Перуна и осталих богова. На северу Русије називају је Мокуша и замишљају је као жену велике главе и дугих руку која обилази куће и надгледа преље. Њен култ је, судећи по топонимима, био распрострањен и код Западних Словена.[1]

ИзгледУреди

Кип Мокоше, како га приказује Волмер, и ако не знамо на основу чега, који је представљен као страшна наказа, састављена од различитих делова телеса разних животиња, носи знаке озбиљне вероватности.[2]

ЕтимологијаУреди

Име Мокоше могло би доћи можда од грчке речи могосои што значи мука, невоље. Много је вероватнија етимологија анализиране речи на Мокош. Мок би био корен речи а – ош – наставак, како у наших имена Милош, Урош, Првош, итд. те није тако незгодан каквим га сматра Леже. Корен Мок требало би да значи ружан, гадан; с тим кореном долазе у везу наше речи мокар, мок-рина. Божанство Мокоше би дакле значило божанство ругобе.[2] Име ове богиње најчешће се повезује са речју мек, па је тако Мокош у релацији са нечим што је мекано. Будући богиња плетиља и заштитница оваца, највероватније је да се придев меко односи на овчије руно. Такође, Мокош може бити повезана и са придевом мокро, због чега су неки аутори склони да је идентификују са Мајком Влажном Земљом.[3]

ОсобинеУреди

Мокош је богиња предења, али и заштитница жена, која се брине о њиховом здрављу и породу. Она помаже породиљама и штити њихову децу, истовремено поможући жени да очува добар брак.

Примање хришћанстваУреди

Функције Мокоши преузела је света Петка. Света Петка је такође заштитница жена. Ова богиња славила се између 25. октобра и 1. новембра, у зависности од тога који је дан петак. Празник светој Петки је 27. октобра.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Лексикон религија и митова древне Европе - Александра Цермановић-Кузмановић, Драгослав Срејовић
  2. 2,0 2,1 Спасоје Васиљев - Словенска митологија
  3. ^ Mokoš na www.starisloveni.com, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везеУреди