Википедија

Морис (цртач)

Морис де Бевер (франц. Maurice De Bévère, IPA: [mɔʁis də bəvɛʁ]; 1. децембар 1923 – 16. јул 2001), познатији под псеудонимом Морис (франц. Morris, IPA: [moʁ-is]), био је белгијски стрип аутор, цртач и илустратор, стваралац популарног франко-белгијског стрипа Талични Том.

Морис (Morris)
Морис, 1971.
Лични подаци
Датум рођења(1923-12-01)1. децембар 1923.
Место рођењаКортрајк, Белгија
Датум смрти16. јул 2001.(2001-07-16) (77 год.)
Место смртиБрисел, Белгија
Занимањестрип аутор
Потпис

Bиографија и уметничка каријера уреди

Родом франкофони Белгијанац, али као и сваки Фламанац још као дете научио је течно да говори и холандски.[1] Већ као дете волео је искључиво да црта. Похађао је престижну средњу школу у Алст (Collège Saint-Joseph d'Alost), где је његов учитељ математике напоменуо да

 
noborder
„никад ништа од њега неће бити, јер цео час само шкраба свеску уместо да пази.”

Тако је и било, али је од њега ипак постало нешто – цртач светског гласа.

Узгред, толико га је "надахнула" језуитска црна униформа те школе (фратри су носили дуге црне мантије), да ју је касније цртао у свом стрипу – као униформа погребника, а фигура строгих свештеника се преобразила у ликове на дивљем западу. На такав саркастично-комичан начин се светио учитељима који су га младог тако отписали.

 
»Pathé Baby« 9,5 mm филмски пројектор (тип из 1924. године)

Најпре га је занимала анимација, и то толико озбиљно, да је са десет година већ приређивао мале премијере цртаћа за пријатеље у форми фолиоскопије.[2] Млади Морис је имао тако јаке аспирације ка анимираним ликовима да је негде у кући ископао чудо предратних времена "Pathé Baby" филм-пројектор (у мас-продукцији од 1922. године[3]), на коме је могао да пушта филмове у успореном снимку и тако је научио како анимација функционише.[4]

После средњег образовања отишао је да студира право на Универзитету у Левену, само да би избегао послове које не воли а нарочито не желећи да преузме фабрику украсних лула свог оца. Међутим, његова интересовања су била и остала у цртаним филмовима. Током студија даље се усавршавао на пољу анимације узимајући дописне часове курса Le Dessin facile (=Лако до цртања) најпозантијег француског редитеља анимираних филмова Жан Имажа (франц. Jean Image).[5] На марљиво испраћене задатке је поред исправки, редовно добијао и личне поруке подстрека од аутора из Париза. Самоиницијативно је развио коресподанцију и са најпозантијим белгијским аниматором времена Јулесом Лујцким (хол. Jules Luyckx), који је у Антверпену радио на анимираном филму о каубоју Јув Таи (хол. Ouwe Taaie).[4]

 
Морис и Удерзо на демонстрацији својих ликова, у Амстердаму 1971. године (извор: Nationaal Archief – Холандски национални Архив)

Захваљујући свему томе, желео је да нађе посао у индустрији цртаних филмова, на прави ужас родитеља, који су веровали да се ту ни за 'леб не може зарадити.[6]

Са навршених 20 година Морис започиње уметничку каријеру у малом студију за цртане филмове Белгијскe новинскe компанијe CBA (франц. Compagnie belge d'actualités) где је уз апликацију морао да докаже и своје умеће цртања – правећи филм на коме сликар меша боје на својој палети, а затим почиње да слика. Студио је убрзо, због колаборације власника Пола Наганта са немачким окупатором затворен, али је и са овако кратким веком трајања изнедрио крем франко-белгијске стрип-сцене: овде је Морис упознао Пеја, Андреа Франкина и Едија Папе.[7] Касније ће са Франкином, Вилом (Will) и Жижеом формирати групу илустратора који ће добити уметнички надимак „La Bande des quatre“ (=Четворочлана дружина).

Године 1944. Морис је већ успешни илустратор разних новина и часописа. У то време направио је више од 250 колор насловница магазина и безброј унутрашњих илустрација, углавном карикатура познатих личности.[7]

 
Уметнички тандем Морис и Госини "златне" 1971. године – на врхунцу своје каријере

Након завршетка рата, 1946. Морис одлази у издавачку кућу Дипи (франц. Dupuis)[8] где почиње његова авантура са стрипом. У исти мах ствара Таличног Тома чија прва епизода "Arizona 1880" излази у Дипијевом стрип-часопису Спиру, на француском језику. Свеске каубоја Таличног излазе редовно и године 1948. када Морис, заједно са Франкином и Жижеом одлази у посету САД, које сматрају најважнијом земљом стрипа. Док се остали у јуну 1949., након неколико месеци проведених у Мексику, враћају у Европу, Морис остаје да живи у Сједињеним Државама, одакле наставља да шаље табле Таличног листу Спиру (првих 31 свесака – све до 1968. – издаје Дипи). У Сједињеним Државама сусреће неке од својих пређашњих идола, између осталог Харвија Курцмана и Џека Дејвиса са којима 1952. године сарађује на стварању часописа Мад. Ту је такође упознао Ренеа Госинија, који је у Америци радио за цртачки студио Курцманa и Џона Северина.

Уметничка сарадња са Госинијем доноси новине не само у самом изгледу стрипа и квалитету прича (Госини пише сценарио свих епизода од 1955. па до своје смрти 1977.) већ и напуштању издавача Дипи и часописа Спиру. Серија Талични се из Белгије сели у Француску, те се до 1973. објављује у стрип-часопису Пилот издавачке куће Дарго. Од марта 1974. све популарнији Талични (енгл. Lucky Luke) коначно добија свој властити стрип-месечник.

Морисов "усамљени каубој" је најпродаванији европски стрип свих времена, са више од 300 милиона штампаних примерака дистрибуираних на више од 30 језика.[7]

Морисови стрипови у другим медијима уреди

 
Косплеј и шоу са филмским сетом, High Chaparral, Шведска

Године 1983. холивудски студио Хана и Барбера прави успешну серију од 52 цртана филма Lucky Luke. Иако квалитет цртежа на целулоиду није конзистентан и одскаче од квалитета стрипа, због доброг пријема код деце, којој је серија и била намењена, до почетка деведесетих снимају се још 52 епизоде. Након тога Талични добија и серију играних филмова – најпознатији 1991. са Теренс Хилом у главној улози.[9] Познати глумац је сам режирао дело, које се сматра првој (успешнијој) адаптацији стрипа Талични Том у играном филму. Истоимени филм пренет је и на телевизију у виду пилот-серијала распоређених у осам епизода (1992).[10]

 
Супер Нинтендо, један од првих конзола на коме се појавила игрица Талични Том

Савременије адаптације сам Морис није могао да доживи. Један од њих уједно је и најскупљи пројекат у историји Европске кинематографије, снимљен 2004. под насловом Les Dalton, са Тил Швајгером у главној улози.[11] Најновија адаптација намењена биоскопима била је филм у француско-аргентинској продукцији Lucky Luke (2009), са Жан Дижарденом у улози Таличног.[12]

Настала је и серија видео-игара, нпр. за PlayStation и Game Boy конзоле, али и за Виндоуз рачунаре.

Занимљиво је, да упркос ранијем занимању за анимацију, Морис сам није радио на цртаним серијалима и није учествовао у изради филмова. Два анимирана дугометражна филма (још 1971. и 1978. године) пренео је на целулоид Госини.[13][14]

Године 1987. Морис ипак започиње још један стрип пројекат, први ван серије Талични, додуше спиноф базиран на авантурама "најглупљег пса Запада" Рантанплана (или "Лајавка" у неким нашим преводима), који 2006. такође добија свој ТВ серијал, са дебитовањем на France 3 и Disney Cinemagic каналима.[15]

Уметнички утицаји уреди

Цео живот Мориса вртио се око карикатуре. Као мали одушевљавао се Дизнијевим креацијама, а од Микијевих цртача омиљен му је био Флојд Готфредсон (стрипове о Микију читао је у Mickey Mouse Weekly-ју, британској варијанти Микијевог Забавника). Поред цртаћа Мачак Феликс и Бети Буп аниматора Пата Саливена и Макса Флејшера које је гледао на филму, обожавао је и код нас популарне креације Харолда Кнера (Harold Knerr) Бима и Бума. На његов рани уметнички развој утицао је стил Попајевог творца E. K. Сегара, као и у Белгији веома популаран Ержеов стрип Тинтин.

Захваљујући њима и уз помоћ своје неизмерне уметничке инспирације развио је препознатљив, данас свима познат стил унутар динамично-комичног Cartoon Crazy жанра.

Након Морисове смрти 2001. године цртање његових стрипова преузимају други аутори, пазећи на Морисов карактеристичан стил.[16] Таква одлука је у Француској, где је стрип важан део културе, оправдана, пошто потражња за новим стип-издањима не пада, из генерације у генерацију.

Референце уреди

  1. ^ Фламандска варијанта холандског је званични језик државе.
  2. ^ Серија цртежа на ивици свеске или у малом нотесу који се вртећи странице покрену. Видети нпр. Folioscope – "folioscopy" - iOS App animation community.
  3. ^ 9,5 милиметарски филм се уз помоћ ручке врти мануално, што омогућава праћење сцене кадар по кадар и тако разбија кретање. Апарат се може погледати (и купити) на страници аукционе куће Subarna antique shop: PATHÉ BABY Home Cinema Projector, 1924. Приступљено: 16. јануар 2023.
  4. ^ а б Capart, Philippe (2005). Dejasse, Erwin, ур. Morris, Franquin, Peyo et le dessin animé (на језику: француски). éditions de l'An 2. стр. 28—30. ISBN 2-84856-035-5. 
  5. ^ Био је мађарског порекла – мађ. Imre Hajdú (1911–1989). In: Gaumer, Patrick; Moliterni, Claude (1994). „Dictionnaire mondial de la Bande dessinée”. (pages 682). Paris: Larousse. стр. 454. 
  6. ^ La face cachée de Morris, door Yvan Delporte (1992) Lucky Luke Productions, p.6
  7. ^ а б в De Weyer, Geert (2005). "Morris". In België gestript, pp. 143-144. Tielt: Lannoo.
  8. ^ По оснивачу и власнику компаније Jean Dupuis (1875−1952)
  9. ^ Lucky Luke (1991) на сајту IMDb (језик: енглески)
  10. ^ Lucky Luke (1992) на сајту IMDb (језик: енглески)
  11. ^ Les Dalton на сајту IMDb (језик: енглески)
  12. ^ Lucky Luke (2009) на сајту IMDb (језик: енглески)
  13. ^ Daisy Town на сајту IMDb (језик: енглески)
  14. ^ La Ballade des Dalton на сајту IMDb (језик: енглески)
  15. ^ Rantanplan TV Series 2006– IMDb база филмова.
  16. ^ Pročitani stripovi: Lucky Luke: A Cowboy in High Cotton


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морис_(цртач)&oldid=27373505”