Отворите главни мени

Мркоњски вис је вулканска купа која се налази у југоисточном делу Србије, јужно од Тулара, у изворишном делу реке Јабланице. Висина купе износи 1070 ṃ.

Мркоњски вис
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈабланички
ОпштинаМедвеђа
Географске карактеристике
Координате42°47′21″ СГШ; 21°27′19″ ИГД / 42.789166° СГШ; 21.455333° ИГД / 42.789166; 21.455333Координате: 42°47′21″ СГШ; 21°27′19″ ИГД / 42.789166° СГШ; 21.455333° ИГД / 42.789166; 21.455333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1070 м
Мркоњски вис на мапи Србије
Мркоњски вис
Мркоњски вис
Мркоњски вис на мапи Србије

Геолошки саставУреди

Вулканска купа Мркоњски вис изграђена је од трахита. Трахит спада у интермедијарне магматске стене, у групу сијенита и трахита. Ове стене карактерише садржај SiO2од 66 до 52 %. Мркоњски вис представља стари дајк који је испран ерозионим и денудационим процесима, и зато изгледа млађе од засечене површи у кристаластим шкриљцима у којима се налази.

КлимаУреди

Клима која преовлађује на овом простору је умереноконтинетална са топлим и сувим летима и умерено хладним зимама. Јануар је најхладнији месец у години када се средња месечна температура спуста испод нуле, а највише средње месечне температуре на овом простору забелењене су током јула и августа. Средња годишња температура износи 10.2°C, најтоплији месец је јул са 20°C, док је најхладнији јануар са -0.3°C. Средње месечне релативне влажности ваздуха крећу се од 64 до 84%. Најмања релативна влажност ваздуха је током августа, док је највећа током зимских месеци због ниских температура, и у мају и јуну због већих количина падавина. Количина падавина износи око 700 мм годишње.

Хидролошке карактеристикеУреди

Мркоњски вис налази се у изворишном делу реке Јабланице тако да она самим тим представља најбитнији водоток у његовој близини. Јабланица је лева притока Јужне Мораве а настаје спајањем Бањске и Туларске реке. Њена дужина износи 94,8 км. Основна хидролошка карактеристика Јабланице је неуједначеност режима јер током летњих месеци њено корито остаје без воде. То је највећи водоток у Србији који пресушује.

Биљни светУреди

Северна падина вулканске купе има посебне станишне услове, а разлог томе је већа влажност северне стране масива. Она је окружена висовима Ајакобила, Зајечавица, Чокотина и Брајинска чука. Испресецана је гребенима и долинама бројних потока који отичу у Туларску реку. Поред тоога блокови стена који су нагомилани на овој страни дали су свој допринос у формирању реликтне вегетације. Реликтне шумске заједнице које се налазе на овом простору су: Fraximo-columetum mixtum-ostyetosum полудоминантна заједница белог јасена, мечје леске са црним грабом која се јавља на висинама преко 900 ṃ затим Fago-columetum-mixtum-silicicolum заједница у којој доминирају буква и мечја леска, јавља се на несто нижим висинама од претходне заједнице. На висинама од 700 ṃ јављају се заједнице букве, мечје леске и црног граба, као и Fago- aceri-ostrzyetum и Fago-ostryetum-columo-fegetum на растреситом скелетном земљишту. заједнице букве и црног граба налазе се на стрмијим положајима, а заједнице мечје леске на благо нагнутим странама.

ЛитератураУреди

  • Батоћанин,Д., Јовановић, В. (2009) Основи геологије. Београд : Завод за уџбенике
  • Јовић,Г. (1997) Лебане.Лесковац: Историјски архив

РеференцеУреди

[1]

Спољашње везеУреди