Муамер Зукорлић

српски политичар, универзитетски предавач, муфтија и публициста

Муамер Зукорлић (Орље, 15. фебруар 1970Нови Пазар, 6. новембар 2021) био је српски политичар, председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији, универзитетски предавач и публициста.[1] Обављао је функцију потпредседника Народне скупштине Републике Србије.

Муамер Зукорлић
Muamer Zukorlic i Dusan Janjic cropped.jpg
Зукорлић 2016. године
Биографија
Датум рођења(1970-02-15)15. фебруар 1970.
Место рођењаОрље, СР Србија
СФР Југославија
Датум смрти6. новембар 2021.(2021-11-06) (51 год.)
Место смртиНови Пазар
Србија
ДржављанствоРепублике Србије
Професијамуфтија
Политичка
странка
Странка правде и помирења (2013—2021)
22. октобар 2020 — 6. новембар 2021.

БиографијаУреди

ШколовањеУреди

Рођен је у селу Орље, близу Тутина. Основну школу је завршио у селу Рибариће код Тутина, а затим у Сарајеву Гази Хусрев-бегову медресу. У Константини у Алжиру је 1993. године завршио Исламски факултет, одсек шеријатско право а пост-дипломске студије у Либану.[2]

КаријераУреди

Након оснивања Мешихата Исламске заједнице Санџака 1993. године, Зукорлић је изабран за муфтију те реизабран на изборима 1998. и 2003. године. Изабран је за председника и главног муфтију Мешихата Исламске заједнице у Србији 27. марта 2007. године. На ову функцију је поново изабран на изборима у јулу 2008. године.

Био је члан је Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини као и оснивач и први главни и одговорни уредник Гласа ислама које се сматра званичним гласилом Исламске заједнице у Србији.[3]

Он је био један од иницијатора оснивања Издавачке куће El Kelimeh и мектеба за предшколски и школски узраст. Оснивач је и први ректор Интернационалног универзитета у Новом Пазару и први декан Факултета за Исламске студије.[4]

Кандидовао се за реису-л-улему Исламске заједнице Босне и Херцеговине током 2019. године и остварио је друго место током избора.[5]

У Новом Пазару је подигао неколико зграда без дозволе за легализацију и илегално је дограђивао постојеће зграде.[6]

Био је члан и оснивач Бошњачке академија наука и уметности (БАНУ).[7][8] Оснивач је Свјетског бошњачког конгреса, Бошњачке националне фондације и Матице бошњачке.[9]

Преминуо је након што му је позлило током предавања студентима.[10] Зукорлићева породица је током априла 2022. изашла у јавност са тврдњама да је он отрован или храном или тешким металима.[11]

Политички ангажманУреди

На првим директним изборима за Национални савет Бошњака који су одржани 6. јуна 2010. године .[12] појединачно највећи број гласова (45—50%) је освојила Бошњачка културна заједница на чијем је челу муфтија Муамер Зукорлић[13] Државни органи су донели одлуку о непризнавању права Бошњачкој културној заједници да самостално формира Национални савет јер није освојила укупну већину гласова.

 
Муфтија Зукорлић 2010. године као муфтија србијански

Упркос овој одлуци Бошњачка културна заједница је прославила победу и извршила конституисање Бошњачког националног вијећа које је на седници одржаној 25. јула 2010. године усвојило декларацију којом се бошњачки народ проглашава конститутивним народом у Србији.[14] Поводом негирања права Бошњачкој културној заједници да самостално формира Национални савет Зукорлић је 15. јуна 2010. дао следећу изјаву:

Играње Санџаком значи поигравање са овим делом Србије. Држава је као зграда у којој станари могу да се воле или не воле. Уколико већински станари одлуче да запале један стан, ризикују да се упали цела зграда. Зато се није играти са ватром. Или ће нам свима бити лепо, или ће ватре бити до врха. Само наша кућа горети неће.

— Муамер Зукорлић, главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији[15]

Мешихат Исламске заједнице у Србији је поводом фото-монтаже, на којој је главни муфтија Муамер Зукорлић приказан у православној свештеничкој одори, објављене у дневном листу Блиц затражио од уредништва и власника листа извињење и „симболичну надокнаду од 100 милиона евра“.[16]

Функцију одборника у Скупштини града Новог Пазара обављао је у периоду 2016-2020.[9]

На председничким изборима у Србији 2012. се кандидовао за председника као независни кандидат, а према коначним резултатима освојио је 1,39% гласова.[17]

Приватни животУреди

Имао је две супруге, које живе одвојено са својом децом — Умеја у стану, а Елма у кући у центру Новог Пазара.[18][19]

Имао је осморо деце и седморо унучади.[4]

КонтроверзеУреди

Оптужен је за подизање међунационалних тензија, као и за то да је присталица зелене трансверзале.[20]

Током ТВ дуела у јуну 2020. Зукорлић је упоредио данак у крви са „слањем деце у Америку на студије”.[21]

ДелаУреди

  • Изолација криминала: темељ опстанка заједнице, 2012.[22]
  • Древна Босна, 2016.[23]
  • Ацадемиа, 2018.[24]

РеференцеУреди

  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Преминуо Муамер Зукорлић”. www.rts.rs. Приступљено 2021-11-06. 
  2. ^ „ОД ЧЕГА ЈЕ ПРЕМИНУО МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Муфтији позлило на предавању - покушана реанимација”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-11-08. 
  3. ^ „Муфтија и политичар Муамер Зукорлић преминуо у 51. години”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2021-11-08. 
  4. ^ а б „Народна скупштина Републике Србије | Народни посланик”. www.parlament.gov.rs. Приступљено 2021-11-08. 
  5. ^ „Umro Muamer Zukorlić”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-08. 
  6. ^ „PROFIL: Muamer Zukorlić”. imovinapoliticara.krik.rs. Приступљено 2021-11-12. 
  7. ^ „BOŠNJACI IZABRALI NOVE AKADEMIKE! Zukorlić ponosan na šest uspešnih godina akademije nauka (VIDEO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-08. 
  8. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Преминуо Муамер Зукорлић”. СРБИЈА - РТРС. Приступљено 2021-11-09. 
  9. ^ а б „Muamer Zukorlić – teolog, rektor i političar”. balkans.aljazeera.net (на језику: босански). Приступљено 2021-11-10. 
  10. ^ Radiosarajevo.ba. „Detalji smrti muftije Zukorlića: Pozlilo mu dok je držao predavanja”. Radio Sarajevo. Приступљено 2021-11-11. 
  11. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Породица Муамера Зукорлићa тврди да постоји основ за сумњу да није преминуо природном смрћу”. www.rts.rs. Приступљено 2022-04-10. 
  12. ^ [1] Вест објављена на интернет сајту РТС
  13. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) Вест објављена на интернет сајту Вести онлајн
  14. ^ [3] Вест објављена у дневном листу Политика, 26. јула 2010. године.
  15. ^ [4] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2012) Изјава Муамера Зукорлића објављена на интернет сајту Нова српска политичка мисао
  16. ^ [5] Вест агенције Танјуг објављена на интернет сајту СЕЕбиз.
  17. ^ „RTS :: Konačni rezultati prvog kruga” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 24. 1. 2013. 
  18. ^ „Srbija može da dobije dve prve dame!”. Alo. [мртва веза]
  19. ^ Менаџерка с хиџабом („Политика“, 28. јун 2015)
  20. ^ Радио телевизија Републике Српске: Зукорлић максимално подиже међунационалне тензије у БиХ, 02.08.2011. (језик: српски)
  21. ^ „Danak u krvi - odlazak na stipendiju ili surova odmazda? VIDEO”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-18. 
  22. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Izolacija kriminala : temelj opstanka zajednice :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-11-08. 
  23. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Drevna Bosna :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-11-08. 
  24. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Academia :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-11-08.