Отворите главни мени

Мушниково (алб. Mushnikovë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.133 становника.

Мушниково
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.1.133[1]
Географске карактеристике
Координате42°10′27″ СГШ; 20°53′36″ ИГД / 42.1742° СГШ; 20.8933° ИГД / 42.1742; 20.8933Координате: 42°10′27″ СГШ; 20°53′36″ ИГД / 42.1742° СГШ; 20.8933° ИГД / 42.1742; 20.8933
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1.080 м
Мушниково на мапи Србије
Мушниково
Мушниково
Мушниково на мапи Србије

ПоложајУреди

Село је део Средачке жупе. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Мушниково површине 795 ha. Мушниково је на обронцима Шар-планине, десетак километара удаљено од Призрена.

ИсторијаУреди

Најранији писани запис о селу датира из 1465. године, када се помињу Срби приложници из „Мучникова“. У селу се налазе остаци двеју цркава.

Црква Св. Апостола Петра и Павла била је довршена и живописана 1563/1564. године, о чему сведочи фреско-натпис на западном зиду цркве. Предање каже да је она саграђена на старијим темељима храма из 14. века. Живопис цркве је доста страдао. Сачувано је десетак икона из 17. и 19. века.

Црква Св. Николе се налази у месном гробљу. Подигнута је и живописана у другој половини 16. века. Живопис је прилично добро очуван, а од икона су очуване олтарске царске двери из прве половине 17. века.

У месној српској школи обележен је 1906. године Савиндан. Чинодејствовао је у цркви поп Никола Никшић, а домаћин славе у школи био је Стојан Спасеновић.[2]

Иван Јастребов је записао да у цркви села Мушниково постоји натпис: Изволенијем Сина и поспешенијем Духа, сиј божествени храм саздасе трудом и поспешенијем светих апостола Петра и Павла в љето 7072 (1564.).[3]

СтановништвоУреди

Према попису из 2011. године, Мушниково има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 900 (79,44 %)
Бошњаци 143 (12,62 %)
Срби 47 (4,15 %)
други и остало 43 (3,79 %)
Укупно 1.133
Демографија[1][4]
Година Становника
1948. 899
1953. 964
1961. 837
1971. 1.085
1981. 1.079
1991. 1.084
2011. 1.133

Порекло становништваУреди

Подаци из 1947[5]

Село је 1947. године имало 99 кућа. Срби православци (94 k.) и Муслимани српског језика (5 k.).

Од тога старинци 16 кућа, стари досељеници 83 кућа пореклом из (Горње Мораве-Гњиланске околине), са Косова, од Призрена, из Сиринићке Жупе, од Тетова, из Македоније и Бугарске.

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. ^ „Цариградски гласник”, Цариград 1906. године
  3. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 179. Београд: Службени гласник. 
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ Подаци: „Насеља“ (др. Т. Вукановић: Средска Жупа

Спољашње везеУреди